"Tačijeva poseta najsramnija stranica u istoriji Crne Gore"
Dolazak ministra spoljnih poslova samoproglašenog Kosova Hašima Tačija u Crnu Goru, nakon odluke vlasti o priznanju samoproglašene države Kosovo, predstavlja najsramniju stranicu u istoriji ove zemlje, ocenio je predsednik opozicione Demokratske narodne partije Milan Knežević.
Knežević je rekao da Tačijeva poseta predstavlja kontinuitet "izdajničke politike" crnogorskog premijera Mila Đukanovića i "njegovih satelita iz Vlade, koji se na svaki način pokušavaju održati na političkoj sceni ne bi li dopljačkali još ovo malo što je ostalo od Crne Gore".
On je rekao da se nada da će Đukanoviću za vreme razgovora sa Tačijem kroz glavu prolaziti slike ubijenih Crnogoraca, Srba, Albanaca, Roma, Egipćana, zabetonirana pravoslavna groblja, spaljene kuće, ali i "žuta kuća" u kojoj su Crnogorcima i Srbima vađeni organi, nakon čega su brutalno ubijani.
Knežević je pozvao sve građane Podgorice i Crne Gore da se okupe u petak, 16. januara, na protestu ispred Vile Gorica. "Naša je dužnost da u mraku njegove diktature budemo glas razuma koji ne pristaje da bude ugašen i ućutkan", zaključio je Knežević.
Udruženje boraca ratova od 1990. godine ocenjuje da poziv Tačiju da poseti Crnu Goru i izdizanje prijema na najviši državni nivo predstavlja čin sračunatog tolerisanja Tačijeve kriminalno-terorističke prošlosti zarad dnevne politike.
Direktor Udruženja boraca ratova od 1990. godine Radan Nikolić rekao je da je za njih Hašim Tači bio i ostao nepoželjna osoba, "koja je zbog trgovine ljudskim organima pod istragom EU".
"A to što je Tači još u visokoj politici, umesto na robiji, nažalost, svedoči o trajanju politike dvostrukih aršina međunarodne zajednice i kada je reč o terorizmu", istakao je Nikolić.
Udruženje podseća da su tokom oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji 1998/1999. godine poginula 33 pripadnika oružanih snaga SRJ iz Crne Gore, od kojih je njih 26 u klasičnim terorističkim napadima ubila OVK-a sa Tačijem na čelu.
Udruženje podseća i na teror, zločine i progon pripadnika srpskog, crnogorskog i drugog nealbanskog življa za vreme i neposredno po okončanju oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji tokom kojih su nestala 44 crnogorska državljanina.
