Nazad u Hrvatsku s fenjerom u ruci
U Hrvatskoj niko ovih prazničnih dana ne štedi struju. Svetli svaka kuća, seoski sokaci, ulice, blešte gradovi, zagrebačko nebo obasjalo je hiljade lampiona. Božić je, Nova godina, predsednički izbori, samo nek je veselo, o računu će se misliti posle. No, retki srpski povratnici na Kordun i Baniju neće imati takvih briga. I ne zato što su pravoslavci, pa im praznici stižu nešto kasnije, već što žive u potpunom mraku.
Nekako se podudario ulazak Hrvatske u Evropsku uniju, što je ironično proslavljeno i instalacijom Teslinih izuma, sa odlukom Hrvatske elektroprivrede da srpski povratnici ubuduće plaćaju priključak za struju, što će ih stajati najmanje hiljadu evra. Suočio se sa tim i Milan Ivković, koji se u svoju kuću u Golinji na Baniji vratio pre pola godine, o čemu su "Vesti" pisale. Ista nevolja snašla je i njegovog imenjaka, Milana Dobrića (57), iz Poljana na Kordunu, koji se kući vratio pre dva meseca.
Posetili smo ga ovih prazničnih dana i zatekli u dvorištu gde krči rastinje i kupine, koje je osvojilo svaki kutak u ovih dvadeset godina, koliko je prošlo od Milanovog odlaska u izbeglištvo. Njegovu muku malo ko vidi, jer se do kuće može samo pešice, pošto je put zapušten odavno. Vodu su mu priključili, ali struje nema i mali su izgledi da će je skoro dobiti. Bandera uz samu kuću samo ga podseća na prošla vremena.
Opljačkan do golog zida
"Kuću sam zatekao opustošenu. Samo su mi ostavili ovaj stari krevet, sve drugo su odneli, čak i ogledalo sa zida. Dugo sam odlagao povratak, znajući šta me čeka. Imao sam šansu da sa Kosova odem u Ameriku. Propustio sam je i ne vredi sada žaliti", mirno priča Milan, kao da govori o Golgoti nekog drugog.
Vratio se posle dvadeset godina na svoje ognjište, a došao u pusto selo. Zatekao je tek nekoliko starih i nemoćnih, pomirenih sa zlom sudbinom.
- Gde god pokucam samo čujem: "Zakasnio si, nemaš pravo, otkud ti? Svuda me dočekuju sa čuđenjem i sažaljenjem, poneko i podsmehom" - govori Milan.
Boriće se, kaže, dok ima snage, ali ga bar niko neće provocirati, jer u njegov deo sela niko ne zalazi. Sam je u tom mraku i blatu. Od Crvenog krsta dobio je vrata, da mu divljač ne ulazi u kuću, peć, da se ne smrzne. I farbu da osveži zidove. I to je sve. Na obnovu kuće nema pravo, kao ni na priključak struje. Za utehu, dali su mu fenjer i nekoliko litara petroleja.
U Elektri mu traže papir da je kuća njegovo vlasništvo, a ona se još vodi na pokojnog oca. Treba sprovesti ostavinsku raspravu, a kada to uradi moći će da traži priključak struje. Ali će ga dobiti tek kada plati hiljadu evra. Što je pre rata već platio taj isti priključak više se ne računa jer je Hrvatska odavno raskrstila sa bivšim "mračnim" periodom.
- Meni je previše i sto evra da platim. Primam neku povratničku pomoć od 80 evra mesečno ali samo šest meseci. Kad to prođe ostaću bez primanja - kaže Milan, prisećajući se vremena kada je i kod njega svetlilo.
Pre rata je radio u karlovačkoj Vodoprivredi, na železnici, zatim u Komunalnom poduzeću u Topuskom. A na imanju je imao sve, traktor, priključke, krave, svinje...
Nehumano, ali po zakonu
Direktor Elektre u Topuskom Mladen Štajduhar potrudio se da nas uveri da on čini sve po zakonu i da Ivković i Dobrić moraju platiti ako žele svetliti.
- Na žalost ne možemo im pomoći. Ko do 2009. godine nije tražio da mu se priključi struja, to pravo je izgubio i troškove mora snositi sam. Znam da je to nezgodno, možda nije i humano, ali reč je o odluci HEP-a koju smo dužni sprovoditi - objasnio je Štajduhar i priznaje da oni nisu jedini povratnici koje je snašla muka sa mrakom.
