Nije sve u vencima
Surova hrvatska istina i dalje izgleda ovako: Ustaše primaju penzije, a žrtve holokausta ništa! Dosta nam je vašeg ceremonijalnog klanjanja žrtvama holokausta, pokažite već jednom malo stvarne brige. Iako se predsednik zagrebačke Jevrejske opštine dr. Ognjen Kraus nije izrazio tako ogoljeno, to je zapravo bilo stvarno značenje njegove poruke upućene najvišim hrvatskim političkim glavama okupljenim 11. aprila pred Mojsijevim kipom na zagrebačkom groblju Mirogoju povodom Dana sećanja na žrtve holokausta, piše "Jutarnji list".
Da oko 800 preživelih žrtava holokausta do danas nije dobilo ni simboličnu pomoć od hrvatske države, te da u minulih 20 godina nije učinjeno ništa da se vrati jevrejska imovina oduzeta u NDH, a potom konfiskovana u vreme komunizma, istina je koju je Kraus u tišini Mirogoja bacio u lice hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, predsedniku Ivu Josipoviću i potpredsedniku hrvatskog Sabora Josipu Friščiću.
Među 800 još uvek živih žrtava holokausta u Hrvatskoj nema ni jednog mlađeg od sedamdeset godina. Mnogi od njih su u vreme Pavelićevog režima bili deca. Među njima je tek desetak onih koji su se vratili iz Aušvica, ostali su preživeli endehazijske logore, ili skrivajući se...
Polovina ih živi u Zagrebu, a ostatak u još desetak opština širom Hrvatske. Najčešće žive sami, nose se s bolestima, mizernim penzijama i jezivim sećanjima. Puno njih rado bi se skrasilo u domu za stare na zagrebačkom kvartu Bukovac, da im smeštaj nije skup.
Jevrejski dom nije naime subvencioniran od države pa njegovi stanari moraju da plate oko 700 evra mesečno. Reprezentativna zgrada u Maksimirskoj 63 koju je kao jevrejski dom za stare pre Drugog svetskog rata osnovao zagrebački Jevrejin Lavoslav Švarc ustaške su vlasti oduzele 1941. U vreme Jugoslavije tamo je bila komanda vazduhoplovnih snaga JNA, a danas je hrvatsko Ministarstvo uprave.
Za bacanje gorke istine u lice hrvatskih političkih prvaka dr. Kraus ima đavolski dobre razloge. Vrednosni sistem države ne ogleda se u polaganju venaca jednom godišnje. Ogleda se i spremnošću da se iz državne blagajne pomogne žrtvama ne samo zato jer je žrtvi pomoć potrebna, već zato što to zahtevaju skrupule i obzir.
Već sedamnaestu godinu iz budžeta Hrvatske finansiraju se penzije "pripadnika hrvatske domovinske vojske mobilisanih u razdobolju od 17. aprila 1941. do 15. maja 1945.". Iza pojma "domovinska vojska" čije je pravo na penziju Sabor ugradio u Zakon još 1993. ne kriju se samo pripadnici domobranske vojske već i živi pripadnici ustaških jedinica.
U Hrvatskoj je danas 19.678 pripadnika "domovinske vojske", 24 puta više nego preživelih žrtava holokausta. Za penzije pripadnika "domovinske vojske" iz hrvatske državne blagajne u 2009. izdvojeno je gotovo 20 miliona evra. U ovoj godini za istu svrhu izdvojiće se nešto više od 18,5 miliona evra.
Za pomoć preživelim žrtvama holokausta ni ove se godine neće izdvojiti ništa. Ni ove godine Jevrejskoj opštini u Zagrebu, kojoj pripada niz vrednih zgrada u najužem gradskom jezgru, takođe neće biti vraćeno ništa.
I sve dok je tako, prvaci jevrejske zajednice u Hrvatskoj imaju pravo da Dan sećanja na žrtve holokausta pretvaraju u Dan nelagode za hrvatske vlasti, piše Slavica Drakulić u svojoj kolumni.
