I nacisti dobri ako to kaže EU
Crna Gora nije podržala rezoluciju protiv glorifikacije nacizma i rasizma koju je u Ujedinjenim nacijama predložila Ruska Federacija. Na drugoj strani, Srbija se u glasanju pridružila većini od 115 zemalja članica Trećeg komiteta Generalne skupštine UN gde je prošle nedelje pomenuta rezolucija i usvojena, iako su zemlje EU bile uzdržane, a SAD, Ukrajina i Kanada glasale protiv.
Kako je objašnjeno u crnogorskom Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija, Podgorica se na ovakav potez odlučila jer je kao zemlja kandidat za članstvo u EU sledila poziciju Unije. I Srbija je kao i Crna Gora kandidat za članstvo u EU, ali i ovog puta, kao i u slučaju odbijanja da uvede sankcije Rusiji, Beograd je sledio svoju politiku.
Brane Hitlerovog saradnika?Glas Amerike tvrdi da je Moskva Rezoluciju koristila za domaću propagandu i da se u njoj prikazaju dve ukrajinske grupe Desni sektor i Ukrajinsku nacionalnu skupštinu - Ukrajinsku nacionalnu samoodbranu (UNA-UNSO) kao neonacističke. Ako se zna istorija Desnog sektora i njegovog lidera Dmitrija Jaroša, ruske tvrdnje nisu sporne. Ovaj unijat je od 1994. Trizub - Stjepan Bandera, poluvojne organizacije, osnovane na temeljima mržnje prema Rusima koju je kroz brojne zločine negovao saradnik nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu, zloglasni Bandera. |
Dokument koji po svojoj sadržini ne bi trebalo da bude sporan nijednoj demokratskoj zemlji postao je problematičan zbog svog predlagača - Rusije.
Postoji li granica zemlje kandidata u praćenju spoljnopolitičkog kursa EU, pitanje je koje stalno opseda proevropski režim u Beogradu, bilo da ga sami sebi postavljaju ili to čini deo domaće javnosti i medija koji istrajavaju na tezi da EU nema alterantivu.
Prema mišljenju potpredsednika skupštinskog Odbora za evropske integracije Lasla Varge, ne postoji granica, već samo vaganje između nacionalnih i državnih interesa, odnosno bilateralnih odnosa s određenom državom s jedne strane i odlučnosti da se postane članica EU na drugoj strani.
- Ukoliko je ovaj drugi interes jači, utoliko će prevagu odneti naša potreba i želja da podržimo stavove koje zastupa EU, što se odražava i na brzinu naših evorpskih integracija - dodaje Varga.
Valja podsetiti da je upodobljavanje spoljne politike zemlje kandidata a politikom Brisela deo pregovaračkog poglavlja 31, ali i tu se prave izuzeci već prema značaju zemlje i procene koliko je sklona da izdrži pritisku. Uostalom, da Brisel ne vodi jedinstvenu spoljnu politiku vidi se i po tome što pet država članica nije priznalo nezavisno Kosovo.
Obe strane, i ona koja je za bezalterntivnu Evropu i ona koja bi da se gleda u Moskvu, smatraju da srpska vlada neće moći još dugo da balansira i da će morati da izabere stranu, baš kao što je to uradio Đukanović, prepuštajući prošlosti crnogorsku dosetku "nas i Rusa 300 miliona".
