Titov bunker postaje turistička atrakcija
Dobar deo onoga što imaju bivše jugoslovenske republike zaostavština je Titovog režima i razvoja SFRJ posle Drugog svetskog rata. Svava republika je u nasledstvo dobila po nešto, a Bosni i Hercegovini zapao je možda najkontroverzniji dragulj - podzemno atomsko sklonište kod Konjica, izgrađeno po naređenju samog maršala.
Titov bunker iskopan je duboko u planini Zlatar, 270 metara pod zemljom. Izgradnja je trajala 26 godina i koštala 4,6 milijardi američkih dolara, a danas je turistička atrakcija. Bunker je sriven iza neuglednih garažnih vrata jedne usamljene kuće kod Konjica.
U njega se ulazi kroz troje metalnih vrata, koja su svaka debela metar. I onda nailazi splet hodnika koji posetioca vodi do raznih prostorija potpuno opremljenih, i dalje originalnim nameštajem i "pokušstvom", da u njemu preživi 300 ljudi.
Spremni za napadAtomsko sklonište 300 metara ispod zemlje, u narodu poznato kao Titov bunker, koje se prostire na površini od 6.500 kvadratnih metara, trebalo je da omogući da 350 ljudi šest meseci živi i radi u njemu bez dodira sa spoljašnjim svetom. Imalo je svoje generatore, snabdevanje vodom i rashladni sistem. |
Jednostavan nameštaj, još u celofanu, portreti Tita i komunistička obeležja vraćaju u prošlost a turistički radnici u Konjicu nadaju se da će im vojni objekat tek doneti novac.
"Pojedinačne posete i dalje nisu dozvoljene, ali organizujemo grupni odlazak", kažu turistički radnici u Konjicu i nadaju se da će vojska još više pojednostaviti proceduru.
Izgradnju kompleksa u obliku latiničnog slova "U", nedaleko od Konjica, 40 kilometara od Sarajeva, Josip Broz Tito je naredio 1953. godine. O postojanju bunkera, koji je mogao da izdrži nuklearnu eksploziju od 20 kilotona, znatno jaču od one koju je prouzrokovala bomba bačena na Hirošimu, znali su samo Tito, njegovi najbliži saradnici i šačica vojnika koji su ga čuvali.
