Tražili i vojsku na granici sa Srbijom
Hrvatski je sabor, kako se i očekivalo, u sredu jednoglasno usvojio Deklaraciju kojom je osuđeno puštanje iz haškog pritvora na privremenu slobodu Vojislava Šešelja. Tim je činom kampanja protiv spomenute odluke Haškog suda u Hrvatskoj doživela kulminaciju.
Tako je Šešelj, umesto u Srbiji, u Hrvatskoj postao prvorazredno državno političko pitanje, a sa saborske govornice čuli su se i dramatični apeli da se na granicu sa Srbijom rasporedi vojska. Čak su i pojedini ministri u hrvatskoj vladi zapretili da će Zagreb, ukoliko se u Srbiji radikalno ne promeni odnos prema ratu iz devedesetih i suđenjima za ratne zločine, blokirati njen evropski put.
Prvo počistiti ispred svog pragaUpozorenje Srbiji da treba osuditi svoje ratne zločince imalo bi veću težinu da je Hrvatska prethodno pomela ispred vlastitog praga. Podsetivši svoje kolege u Saboru na tu činjenicu, Milorad Pupovac je zaključio da "svi argumenti govore da politička opravdanost Deklaracije, obzirom na spomenute okolnosti u Hrvatskoj, nema nikakvu osnovu. |
Iako su i poslanici Samostalne demokratske srpske stranke u parlamentu podržali Deklaraciju, pre samog glasanja Milorad Pupovac je izrazio otvoreno čuđenje što se Vojislavu Šešelju, jednom luđaku, kako ga je nazvao, koji je izolovan u političkoj i opštoj javnosti u Srbiji, daje toliki prostor i značaj u hrvatskim medijima, parlamentu i politici uopšte.
- Sada kada je Šešelj izolovan u Srbiji, kada je jasno da ga ne želi u svome prostoru, mi ga politički oživljavamo i dajemo mu na relevantnosti - istakao je Pupovac utvrdivši da pokazana jednoglasnost u Saboru "više govori o našem radikalizmu i govoru mržnje nego o Šešelju".
Hrvatski državni vrh, pa i Sabor, podsetio je Pupovac, imali su mnogo prilika da upozore na govor mržnje i antimanjinsko raspoloženje u Hrvatskoj, pogotovo poslednju godinu dana antićirilične kampanje. O tome se ćuti, baš kao i o neprocesuiranju ratnih zločina na hrvatskim sudovima, a niko da se seti i predloži donošenje deklaracije na te teme.
Politikom "držte Šešelja"Hrvatska se predstavila u ružnom svetlu, podsećajući najširu javnost na toponime vlastite "šešeljizacije", kao što su Pakračka poljana, Lora, Grubori, Gošići, Varivode, na "cestu smrti"u "Oluji" i stotine ubijenih srpskih civila po okončanju te operacije, a da niko za te zločine do danas nije osuđen.
