Divlji rudnici Bosne

Ilegalno kopanje ili krađa uglja sa vagona postala je svakodnevica za bosansku sirotinju. Nezaposlenost i beda naterali su mnoge da se spuštaju u divlje jame u blizini rudnika uglja. U Kaknju nadomak Sarajeva samouki rudari za osam sati ručno iskopaju tonu uglja, koja na crnom tržištu iznosi oko 35 konvertibilnih maraka. Kopaju obično noću kad je kontrola slabija.

Sirotinja koja je nekada radila po rudnicima sada izvlači grumenje iz jalovine i prodaje na džakove

 

Narod u rudarskom gradiću Banovići u Tuzlanskom kantonu sakuplja ugalj koji preostane u jalovini posle separacije. Tu dolaze nezaposleni iz Zvornika, Kalesije i drugih bosanskih gradića kojima je jedini prihod od ostataka uglja iz jalovine. To je slika današnje tužne Bosne, ista kao u Bangladešu ili Kolumbiji.

Kažu da u jalovini još ima "dobrih komada uglja". Koriste kolica, kantu, lopatu i motike. Cena jedne vreće uglja je tri marke, što je upola jeftinije od regularne cene banovićkog uglja na tržištu.

U Tetovu, prigradskom naselju Zenice, nalaze se gradsko smetlište i depo železare, gde se ilegalno kopa ugalj. Brdo je nastalo od godinama odlagane jalovine iz peći dimnjaka i koksare Železare. Većinu kopača čine bivši radnici okolnih zeničkih rudnika ili železare.

Ovo je sezonski posao koji se radi samo zimi i to u nepoduprtim jamama, samo s jednom sijalicom i 40 metara duboko pod zemljom. Inspekcija ih tera, zatrpava jame, minira ulaze, a oni se opet vrate, jer drugog posla nema.