Hrvatska nedovoljno traga za nacistima
Centar Simon Vizental, koji nosi ime preminulog najpoznatijeg svetskog lovca na nacističke zločince, objavio je svoj godišnji izveštaj povodom Dana sećanja na heroje i žrtve holokausta. Godišnji izveštaj pokriva razdoblje od 1. aprila 2009. do 31. marta 2010. i ocenjuje od A do F napore i rezultate u progonima i suđenjima ratnim zločincima iz Drugog svetskog rata. Hrvatska je u poslednjem izveštaju dobila ocenu D, što znači da je država uložila nedovoljne i/ili neuspešne napore u kažnjavanju nacista koji su za vreme Drugog svetskog rata počinili zločine.
Prema ovogodišnjem izveštaju, jedine dve zemlje koje su dobile najvišu ocenu su SAD i Nemačka, za svoje uspešne istrage i program progona nacističkih zločinaca. Nemačka je visoku ocenu po prvi put dobila i zbog suđenja Džonu Demjanjuku koje je počelo krajem prošle godine.
Hrvatska je u poslednjem izveštaju dobila ocenu D, što znači da je država uložila nedovoljne i/ili neuspešne napore u kažnjavanju nacista koji su za vreme Drugog svetskog rata počinili zločine. Izveštaj upozorava na nedostatak političke volje u kažnjavanju nacističkih ratnih zločinaca.
Ocene od najviše A do najniže F dodeljene su više od zemljama u kojima su se za vreme Drugog svetskog rata događali nacistički zločini ili su priznale sudelovanje u holokaustu.
Ocenu A tako su dobile Nemačka i Sjedinjene Američke Države, B je dobila Srbija, a C Italija i Poljska. Hrvatska se našla među državama koje su dobile ocenu D, a to su Austrija, Danska, Velika Britanija i Holandija. Ocena E dodeljena je Argentini, Finskoj, Grčkoj, Letonii i Sloveniji, F-1 Norveškoj, Švedskoj i Siriji, a F-2 Australiji, Kanadi, Estoniji, Mađarskoj, Litvaniji i Ukrajini.
Ocena X, koja znači da zemlje nisu odgovorile na pitanja Centra ili su poslale neodgovarajuće dokumente, ako su ih uopšte poslale, između ostalih je dodeljena Bosni i Hercegovini, Francuskoj, Belgiji i Španiji, piše hrvatski portal "Dalje.com".
Kao najveće razočaranje ističe se neuspeh Mađarske u privođenju Šandora Kepira, jednog od oficira koji su u januaru 1942. organizovali masovno ubistvo najmanje 1200 civila u Novom Sadu. Kepiro je u Mađarskoj osuđen 1944, ali zapravo nikada nije kažnjen, pa je pobegao u Argentinu.
Centar je sredinom 2006. otkrio da živi u Budimpešti. Na popisu najtraženijih nacista pojavila su se tri nova imena, koja su sa popisa istisnula Džona Demjanjuka i Henriha Boerea, koji su privedeni na suđenje u Nemačkoj, te Estonca Harija Manila, koji je pre tri meseca umro na Kostariki.
Na njihova mesta došli su Šandor Kepiro, koji je najtraženiji, zatim Karolj Zentai koji se nalazi u Australiji, te Mikhail Gorškov, koji je u Estoniji. Na prvom mestu najtraženijih nacističkih zločinaca i dalje je Austrijanac Alois Bruner, a na visokom mjestu je i Milivoj Ašner, nekadašnji šef policije u Slavonskoj Požegi, koji se nalazi u Austriji.
Direktor Centra Efraim Zurof je rekao kako statistike pokazuju da je još uvek moguće odgovarajuće kazniti ratne zločince za njihova zlođela: "Uprkos tome što se ponekad može činiti kako je upravo doba zločinaca najveća prepreka kažnjavanju, najveći problem zapravo leži u nedostatku političke volje, kao i u pogrešnom mišljenju da je u ovom trenutku nemoguće pronaći, identificirati ili osuditi te zločince."
