Zabranili pomen poklanim Srbima
Na mestu glinske pravoslavne crkve u kojoj su ustaše krajem jula i početkom avgusta 1941. godine zverski ubile preko 1.700 Srba, više neće biti dozvoljeno odavanje pošte žrtvama tog zločina. Tu sramotnu odluku pre nekoliko dana izglasalo je većinom glasova svih većnika hrvatske nacionalnosti Opštinsko veće Gline.
Tim, zdravom razumu neshvatljivim činom lokalna vlast u Glini dovela je do
apsurda proces oskrnavljivanja tog nezamislivog zločina i mesta na kojem je izvršen. Odmah posle "Oluje", jedna od prvih odluka bila je preimenovanje Spomen doma, izgrađenog za vreme bivše SFRJ, u Hrvatski dom, a taj je cinizam zaokružila aktuelna garnitura vlasti donošenjem Odluke o utvrđivanju mesta polaganja venaca, cveća i paljenja sveća na području Gline.
Poučan primer SlunjaGlinski slučaj je prerastao lokalne okvire i postao "hrvatski slučaj". U tom kontekstu za vlasti u Zagrebu poučan je primer Slunja, kada je pre nekoliko godina bivši hrvatski premijer Ivo Sanader naredio komunalnim službama da maknu spomenik ustaškom zločincu Juri Francetiću sa glavnog gradskog trga. No, on je tada peglao imidž Hrvatske na putu u EU, za čim aktuelna vlast više nema potrebe, pa su glinskim "komunalcima" odrešene ruke. |
Tom je odlukom utvrđeno da se ubuduće komemoracije u tom gradu mogu održavati jedino ispred krsta katoličke crkve, čime je praktično zabranjeno odavanje pomena srpskim žrtvama poklanim u glinskoj pravoslavnoj crkvi.
Tako je na zaista vulgaran način lokalna vlast odgovorila na, pre izvesnog vremena, pokrenutu incijativu nekoliko organizacija da se Spomen domu vrati ime. Istoričar i publicista Slavko Goldštajn u svom je apelu, podržavajući tu inicijativu napisao da je "u Hrvatskoj učinjeno mnogo masovnih zločina, ali da nigde nijedno mesto zločina, kao u Glini, nije obeleženo sa toliko cinizma koji vređa žrtve, njihove porodice, sunarodnike i celo hrvatsko društvo".
No, Hrvati u Glini i njihovi politički predstavnici tvrde suprotno. Za njih to nije mesto sećanja već "Hrvatski dom" koji "Srbi oskrnavljuju polaganjem venaca i palenjem sveća".
Za hitnu smenu vlastiSaša Milošević, zamenik predsednika Srpskog narodnog veća iz Zagreba, kaže da vlast koja zabranjuje odavanje počasti na mestu tako strašnog neporecivog zločina "ne zaslužuje poverenje i saradnju, već najoštriju osudu i hitan odlazak".
|
To je za "Vesti" potvrdio srpski predstavnik u Opštinskom veću i zamenik gradonačelnika Gline Đuro Stojić. On je ocenio da je ova sramna odluka donesena sa isključivom namerom da se zabrani polaganje venaca na mestu nezamislivog zločina nad Srbima u Drugom svetskom ratu, da se zaboravi istina da su na tom mestu u leto 1941. godine ubijeni nevini ljudi samo zato što su Srbi.
Podsećajući da je ovog leta na tom mestu venac položio i poklonio se žrtvama i hrvatski predsednik Ivo Josipović, što su lokalni čelnici ocenili kao napad na suživot Srba i Hrvata u Glini i odmah uklonili sve vence, Stojić kaže da lokalna vlast godinama radi na oskrnavljivanju tog mesta, počevši od ciničnog preimenovanja pa do poslednje odluke da se zabrani odavanje pošte stradalima na mestu zločina.
- Pitao sam većnike šta će se dogoditi ako mi na tom mestu koje ste odredili kao zajedničko, ispred krsta katoličke crkve, sledeće godine donesemo venac na ćirilici, a pravoslavni sveštenik održi parastos. Hoćete li tada reći da je to srpska provokacija - rekao je Stojić. On kaže da je na sednici doživeo lavinu napada, uz horsku poruku hrvatske većine da oni "u svojoj kući mogu raditi šta hoće", a da će njemu verovati tek kada na svoju kuću okači hrvatsku zastavu.
Na pitanje šta će biti sledeće godine, kako će biti obeležena godišnjica stradanja Srba u glinskoj pravoslavnoj crkvi, Stojić kaže da će sigurno položiti vence na mestu stradanja, da neće dopustiti da se uspomena na žrtve ugasi, a "oni neka pošalju policiju da nas spreči".
- To je nasilje nad istinom i istorijom, ali i nad budućnošću Srba na ovim prostorima - rekao je Stojić.
