Spas stiže od rođaka iz dijaspore
Prema podacima Centralne banke BiH, u prvom polugodištu ove godine dijaspora je u BiH preko računa poslala 1,78 milijardi maraka (oko 910 miliona evra), što je za oko 25 miliona više nego u istom periodu prošle godine.
Doznake iz dijaspore tako definitivno postaju jedan od najvažnijih izvora finansiranja građana BiH, a da nema rođaka sa devizama iz inostranstva, mnogi bi bili na rubu gladi. Inače, pomenuta cifra nije konačna i pretpostavlja se da je još najmanje polovina ovog iznosa u BIH stigla preko posrednika, ili je novac lično uručen rodbini i prijateljima od strane dijasporaca.
Pomoć poplavljenimaTreba imati na umu da su se maju ove godine dogodile katastrofalne poplave koje su pogodile severne delove Republike Srpske i nanele štetu oko milijardu evra. Dijaspora nije nemo gledala na stradanje našeg naroda i nesebično je pružila svaku vrstu pomoći, od one u namirnicama, odeći, obući i drugim potrepštinama, pa sve do novca, koji svakako ulazi u ukupnu cifru koja je u BIH stigla u prvoj polovini ove godine. |
Prema mišljenju ekonomista, doznake iz inostranstva su vrlo važna stavka za privredu u BiH, s obzirom na pad stranih investicija u prethodnom periodu. Stoga, pare iz dijaspore pokrivaju veliki deo trgovnskog deficita. Problem je, međutim, što sve sluti na to da će strane doznake veoma brzo biti jedina redovna "strana investicija" u BiH, što bi moglo biti pogubno. S druge strane, velika novčana pomoć iz inostranstva dokaz je da svake godine sve više građana BiH odlazi u pečalbu trbuhom za kruhom.
- Dijaspora je važna za privredu i uopšte egzistenciju u BiH s obzirom na to da je životni standard mnogih građana izuzetno nizak. S druge strane, dva ključna momenta za pokrivanje deficita su doznake i strane investicije. Na strane investicije već odavno ne možemo da računamo, tako da su doznake iz inostranstva jedan od osnovnih faktora od kojih zavisi platežna moć mnogih građana - smatra ekonomista Duljko Hasić.
Prema nezvaničnim podacima, dijasporu poreklom iz BiH čini oko 1,5 miliona ljudi, pa otuda nikakvo čudo nije što veliki novac stiže u otadžbinu. Naših ljudi na privremenom radu u inostranstvu najviše ima u Hrvatskoj, a zatim slede Nemačka, Austrija, SAD, Slovenija, Švajcarska i Švedska. Najveći deo doznaka dolazi upravo iz ovih zemalja.
