Mahinacije oko nikšiće Željezare
Zahvaljujući "tajnim" odlukama Vlade, koje su bile direktno suprotne interesima građana i zaposlenih u nikšićkoj Željezari, došlo se do toga da je od privatizacije tog giganta korist imala samo Prva banka Crne Gore, ocenila je danas izvršni direktor crnogorske Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović, a prenosi Tanjug.
Depozit vlasnika Željezare od 20 miliona evra, položen kod Prve banke, trebalo je da bude garancija za ispunjenje obaveza vlasnika u odnosu na Investicioni program za 2007. i 2008. godinu, ali je većina tog novca (18,5 miliona evra), voljom Vlade, preusmerena u vraćanje dugova države prema toj banci, a vlasniku je produžen rok za ispunjenje obaveza, rekla je ona.
Promena namene depozita, kako je objasnila Ćalović u saopštenju na oficijelnom sajtu MANS-a, utanačena je 6. jula 2009. godine, kada je ministar ekonomije Branko Vujović potpisao Aneks ugovora o privatizaciji, kojim je utvrđeno da depozit može da se koristi "i za druge svrhe", a vlasniku, holandskoj firmi MNŠ BV, produžen rok za ispunjenje obaveza, preneo je Internet portal SEEbiz.eu.
"Pošto MNŠ BV nije ispoštovao rokove iz Protokola za obezbeđenje dodatnih sredstava za investicije u Željezaru, ministar Vujović je 25. novembra 2009. godine zaključio novi Protokol, kojim se dodatno pomeraju rokovi za ispunjenje obaveza MNŠ BV-a", dodala je Ćalović.
U trenutku potpisivanja Aneksa, kaže ona, Željezara je prema svojim radnicima, državi i komunalnim preduzećima imala dug od 16 miliona evra, ali je podmirenje duga prema Prvoj banci bilo preče.
Takvim aktivnostima, tvrdi Ćalović, Vlada Crne Gore je pokazala "očigledno specifičan tretman" prema Prvoj banci, a iskazan je i "neosporan konflikt interesa predsednika Vlade, čiji je brat većinski vlasnik Željezare", prenosi agencija reči Vanje Ćalović.
