Šta predviđa nova deklaracija o BiH?

Nova deklaracija za Bosnu i Hercegovinu koju bi, najverovatnije 19. ili 20. aprila u Španiji trebalo da potpišu predstavnici vodećih političkih stranaka u toj državi, ali i američke i evropske administracije i Španije kao predsedavajuće Evropskom unijom, govori o preuzimanju pet obaveza koje bi bile deo ustavne reforme.

Jedna od tih pet obaveza je unošenje u Ustav BiH nadležnosti prenesenih sa entiteta na državu u oblasti odbrane, obaveštajnih poslova, indirektnog oporezivanja i sudstva.

Takozvana "Madridska deklaracija" predviđa da lideri vodećih političkih stranaka u BiH predlože ustavne promene koje će garantovati zaštitu ljudskih prava svih građana BiH u skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

"Oslanjajući se na preporuke Venecijanske komisije, obavezujemo se da sprovedemo neophodne ustavne promene u vezi Predsedništva i Doma naroda kako bi eliminisali bilo kakav oblik diskriminacije protiv bilo kog građanina BiH", ističe se tekstu deklaracije.

Deklaracijom je predviđeno da lideri BiH predlože ustavne promene koje će obezbediti nadležnost BiH da aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, zaključi pristupne ugovore i sporazume sa EU, da u koordinaciji sa entitetima, provodi i preduzme sve pravne i političke obaveze koje proizilaze iz pristupnog procesa sa EU, kao i da se njih pridržava u skladu sa obavezama integracijskog procesa EU.

Lideri BiH će, prema deklaraciji, predložiti ustavne promene koje će poboljšati funkcionalnost i efikasnost institucija BiH kroz usaglašavanje ovlašćenja Predsedništva i Saveta ministara kako bi se olakšao proces EU integracija i NATO članstva i koje će pojačati kapacitet Parlamentarne skupštine BiH kroz povećanje broja poslanika i delegata.

Usvajanje ovih ustavnih promena treba da omoguće put za kandidaturu BiH za pristupanje EU, navodi se u tekstu deklaracije.

Prema tekstu deklaracije, proces pristupanja EU uključuje usvajanje velikog broja zakona koji će zahtevati brzu parlamentarnu proceduru, pa se lideri političkih partija obavezuju da obezbede da se predstavnici iz entiteta u Parlamentarnoj skupštini BiH konstruktivno angažuju u tom procesu i omoguće usvajanje EU i NATO zakona.

U tekstu deklaracije se navodi da se politički lideri iz BiH obavezuju da podrže i osiguraju funkcionisanje svih institucija BiH i agencija koje su već uspostavljene ili koje će biti uspostavljene u budućnosti, što je, kako se dodaje, obaveza u procesu integracija u EU i NATO članstvo.

Lideri iz BiH trebalo bi ovu političku deklaraciju da usvoje u parlamentu prije izbora i da je stave na dnevni red za dalje poteze odmah nakon izbora. Ustavni pregovori za evroatlanske integracije, ističe se u deklaraciji, biće prva stvar na dnevnom redu za novu vlast nakon izbora u oktobru 2010. godine.