Cetinje nije zaboravilo
Kataklizma, kažu najveća u istoriji, koja je zadesila Srbiju, Republiku Srpsku i celu Bosnu i Hercegovinu, još jednom je potvrdila da ljude ništa ne ujedinjuje i ne budi u njima ono najplemenitije kao nesreća, da ona ruši sve međe i granice, zatrpava sve političke i druge jazove, sve ono što je dotle delilo i zavađalo ljude.
Bilo je tako odvajkada. Oni stariji će se sigurno prisetiti sličnih poplava i katastrofa, koje su se, da ne idemo dalje, na ovim balkanskim prostorima, na tlu nekadašnje Jugoslavije, dešavale u drugoj polovini prošlog veka. Prisetiće se posebno kataklizmičnih zemljotresa u Skoplju, u Banjaluci, ili onog po posledicama ponajtežeg, koji je pre 35 godina zadesio Crnu Goru.
Nije, stoga čudno - i velika je sreća da je tako - što su ljudi, prvenstveno iz svih krajeva te velike, bivše nam domovine, i ovog puta ispoljili veliku solidarnost sa stradalnicima i već danima pokušavaju da im na razne načine pomognu.
Ponajmanje je, čini se, čudno da je Crna Gora među prvima pokrenula akciju pomoći, jer izgleda i logično i prirodno da brat bratu prvi priskoči u nevolji. Za isticanje je ipak to što je u tome isprednjačilo Cetinje, što je iz stare podlovćenske prestonice krenuo prvi kontingent pomoći već u trenutku kad se još nisu gotovo ni naslućivale razmere potopa koji je zadesio Srbiju.
Po rečima aktuelnog gradonačelnika Aleksandra Damjanovića, odmah je upućen tim dobrovoljaca sa specijalizovanim vozilima za intervencije u vanrednim situacijama, upućeni su gumeni čamci, kabanice, čizme, džakovi i drugo što je u ovom trenuku najneophodnije.
- Sa izuzetnom pažnjom pratimo razvoj situacije u Srbiji i jako smo zabrinuti zbog ugroženosti stanovništva brojnih gradova. Naša je dužnost da budemo solidarni i da organizovanom akcijom, na sve raspoložive načine, pružimo podršku institucijama i građanima Srbije i drugih ugroženih krajeva. Mi posebno duboko saosećamo u bolu porodica žrtava potopa - kaže Bogdanović.
- Posebno sam obradovan solidarnošću koju je u ovom trenutku ispoljilo Cetinje, jer to pokazuje da ovaj grad ne zaboravlja, da dobro pamti šta je i njega zadesilo pre 28 godina, u februaru 1986., kada je i Cetinje preživelo pravi potop. Cetinje neće i ne sme nikad zaboraviti tu katastrofu, ali ni one koji su nam među prvima pritekli u nevolji i najviše pomogli da saniramo posledice. Tačna je ona narodna da se darovnom konju zubi ne gledaju, ali Cetinje nikad ne može i ne sme zaboraviti da je upravo bratski srpski narod tada Cetinju poslao osam puta više materijalnih sredstava i druge pomoći od svih ostalih jugoslovenskih republika zajedno - kaže nekadašnji predsednik Cetinja Jovan Markuš i podseća da je tako bilo i sedam godina ranije kad je Crnu Goru zadesio razorni zemljotres.
Sneg pa kišaTih dramatičnih februarskih dana, nakon velikih snežnih padavina, naišle su obilne, dobro poznate cetinjske kiše, pa se ogromna količina vode odjednom sručila u cetinjsku kotlinu i grad pretvorila u jezero čija je dubina mestimice prelazila dva metra. Da nesreća bude veća, začepio se i poznati ponor koji inače odvodi cetinjske vode u Skadarsko jezero pa se Cetinjem danima moglo kretati samo u čamcima. Cetinje je inače poznato kao reon sa najvećim padavinama u Evropi, a slične poplave su zabeležene 1896, 1908, 1910, 1927, 1930, 1937, 1954. godine.
Najviše stradala bibliotekaNajveće štete tada je pretrpela Centralna narodna biblioteka "Đurđe Crnojević". U starom zdanju nekadašnjeg italijanskog poslanstva čuva se oko milion i po knjiga i drugih publikacija. Tada su podzemne vode prodrle u depo i uništile ili teško oštetile neprocenljivo kulturno blago - stradala je skoro čitava jedna biblioteka.
|