Karadžiću se ne podsmevaju kao Mladiću
Novinarima "Zidojče magazina" je uspelo da posle 18 godina budu jedni od onih koji su imali priliku da razgovaraju s jednim od najznačajnijih haških optuženika Radovanom Karadžićem. Osnovni utisak nemačkih novinara jeste da je od svih optuženih Karadžić jedini koji tužioce čini nervoznima.
Pred njima je prodefilovalo mnogo likova - od vođa paravojnih formacija, huškača, političara širokih ramena, sve do bivšeg predsednika Srbije Miloševića, koji se i pred sudom s visine obraćao svedocima, želeći da ostane veran sebi i sam kreira pravila igre. Da nije 2006. godine iznenada umro, sigurno bi bio osuđen, ne iskoristivši sve pravne trikove da se brani na najbolji mogući način.
Ili Ratko Mladić, koji još od prvog dana na svoj generalski sirov i bahat način pokušava da prođe kroz proces pred sudom koji naziva "satanskim".
"Majke Srebrenice koje su sedele u publici pozdravio je nedvosmislenim gestom - palcem preko grkljana sleva nadesno. Njegov najveći uspeh jeste to što su ga jednom izbacili iz sudnice", prenose nemački novinari.
Sa Karadžićem je situacija potpuno drugačija. Kada se on nalazi na klupi za optužene, vidljiva je njegova koncentracija na ono što se događa. Spreman je da se upusti u pravnu borbu protiv suda. Još nijedan od optuženih, sa bilo koje strane Balkana da je došao, nije se tako borio sa Tribunalom. Insistirao je da samo najbolji mogu da budu u timu koji će ga braniti. Svakog od kandidata pitao je koliko brzo može da čita jer on sam je u stanju da pročita 1.000 strana dnevno. Dok su drugi optuženi protestovali zbog sudija, jer dolaze iz NATO zemalja, Karadžiću to nije smetalo.
"Pred sudom teži da bude prihvaćen kao ravnopravan partner, ne želi da bude predmet podsmeha kao Mladić. Optuženi koristi svako pravno sredstvo, i to na kulturan i staložen način, ne upada u reč svojim saradnicima, ne govori kontradiktorne stvari, ne troši sudsko vreme na nebitne pravne sitnice" utisak je novinara.
Autori teksta zaključuju da Karadžić ima daleko bolje šanse nego što se činilo na početku. Naruku mu ide to što Tribunal gubi dah. Savet bezbednosti UN je posle 20 godina izgubio strpljenje.
Sam će istražiti MarkaleKaradžić nije lično nikoga ubio, nije nikad bio u Srebrenici. A da je tokom suđenja postao dobar advokat tvrde mnogi koji u ovom pozivu važe za najbolje. Tako dolazi do povremene zamene uloga, pa optuženi postaje istražitelj. |