UNESCO spasava manastir Moraču?
"Moraču treba pod hitno upisati na listu baštine čovečanstva koja je pod zaštitom Ujedinjenih nacija", rekao je jedan od najvećih savremenih ekologa, Švajcarac Franc Veber. Sem ministra ekonomije Branka Vujovića i nekoliko predstavnika aktuelne crnogorske vlasti, niko od učesnika međunarodnog okruglog stola koji se, u organizaciji Mitropolije crnogorsko-primorske, bavio najavljenom izgradnjom hidroenergetskog sistema na reci Morači, nije podržao ovu ideju.
Uz puno razumevanje nespornih potreba Crne Gore za strujom, jednodušno je ocenjeno da ovaj projekat nema ekonomske opravdanosti i da on podrazumeva ogromne, nesagledive žrtve i nepopravljivu štetu za ovaj jedinstveni prirodni ambijent, za možda sada najčistiju reku u Evropi i njen kanjon, a posebno za Morački manastir, jedan od najvrednijih spomenika naše srednjovekovne kulture.
Uz jednodušni stav da će Moraču, njene prirodne lepote i bogatstva, kulturna i duhovna dobra, braniti svim dozvoljenim sredstvima, Vladi i zagovornicima ove gotovo sto godina stare ideje je preporučeno da odmah traže druga, alternativna rešenja (ima ih, kako je istaknuto, i mnogo jeftinijih i sa neuporedivo manje štete i posledica), a Moraču prepustiti generacijama koje dolaze.
U tom pogledu posebnog odjeka je imalo pismo koje je uputio skupu Švajcarac Franc Veber, nesumnjivo najveći ekolog današnjice, pošto nije mogao lično da dođe i saopšti svoje stavove:
"Više od dve decenije su protekle otkako sam, odgovarajući na poziv u pomoć mojih prijatelja iz Crne Gore i Srbije, ušao u borbu za očuvanje manastira Morače i Studenice, ugroženih krajem 80-ih projektima brana i veštačkih jezera, kako samih svetilišta, tako i divnih predela u kojima su podignuta. Borbu, kojoj sam dao međunarodnu dimenziju, na šta sam veoma ponosan, tada smo dobili, pošto se odustalo od tih kobnih projekata.
Štaviše, manastir Studenica je od tada upisan na listu svetske baštine pod zaštitom Uneska, kao što je to i manastir Morača takođe trebalo da bude. Sa zaprepašćenjem, međutim, saznajem da, ne samo da to još nije učinjeno, već da je crnogorska vlada sada ponovo iskopala propali projekat hidroelektrane u dolini Morače, i da se opet vodi medijska akcija, kao i traganje za stranim investitorom, radi ostvarenja toga projekta", napisao je Veber.
"Vodena bomba" nad Podgoricom
Sem pogubnih posledica za prirodu i ono što je ljudska ruka stvorila, nova jezera u kanjonu Morače, posebno ono najveće - Andrijevo sa 304 miliona kubika vode, predstavljala bi stalnu smrtnu opasnost za Podgoricu i celu zetsku kotlinu.
|
On je istakao "da je tokom pola veka posetio većinu zemalja na svetu i da nije nigde video toliko čudesa prirode sjedinjenih na tako relativno ograničenom prostoru kao što je oblast Morače".
"Jedinstveni spomenik civilizacije i kulture koji predstavlja manastir Morača i njegova okolina sa reljefom najraznovrsnijih oblika, kanjoni Morače i pritoke joj Mrtvice, stari 30-40 miliona godina, ti veličanstveni svedoci geoloških doba Zemlje; reka divlja i, bez sumnje, najčistija u Evropi; vegetacija tako bogata da među svojim uzorcima ima i bezbrojne endemske vrste koje ne rastu nigde drugde na planeti; arheološka nalazišta sa tragovima čoveka iz preistorijskog doba; epska istorija koju je jedan od prvih istraživača Morače, Kovaljevski, nazivao homerovskom poemom; dragulj srednjovekovnog neimarstva i slikarstva, crkva Uspenja Bogorodice u kojoj se nalazi remek-delo čitave hrišćanske umetnosti, freska Gavran hrani proroka Iliju...
Toliko dobara prirode i civilizacije čine Moraču jednim od privilegovanih prostora na našem kontinentu. Ostvarenjem projekta elektrana na istoimenoj reci ta dobra bi bila potpuno uništena ili dovedena u veliku opasnost. Stoga treba apsolutno i konačno odustati od tog nesrećnog projekta da bi se sačuvala divna Morača koju odmah treba upisati na listu baštine čovečanstva pod zaštitom Uneska. Spreman sam da tome doprinesem", poručio je Veber.
Ministar izbegavao da odgovori
I ministar Vujović i svi oni koji su u ime i za račun vlasti dokazivali opravdanost i isplativost projekta brana na Morači, uporno su izbegavali da odgovore zašto se ne grade hidrocentrale "Lonci" na Komarnici i "Kruševo" na Pivi, odnosno drugi blok termoelektrane Pljevlja, iako je nesporno da se radi o ekonomski daleko isplativijim, neuporedivo jeftinijim projektima koji ni izdaleka ne podrazumevaju štete i žrtve koje podrazumeva projekat brana na Morači. |