"Zatrli Srbe i njihovu baštinu u Hrvatskoj"

Zašto se Srbima u Hrvatskoj sve to dogodilo, gde je njihova pojedinačna ili kolektivna krivica, pitao je svojevremeno penzionisanog univerzitetskog profesora Svetozara Livadu jedan visokorangirani UNHCR-ov diplomata kome nije bilo jasno čime su Srbi u Hrvatskoj zaslužili takvu golgotu. - Srbi su žrtve istorijskog nekažnjenog zločina - odgovorio mu je Livada. U intervjuu za "Vesti" Livada objašnjava da je istorijski zločin "onaj zločin kojim su pogođeni ljudi i njihove institucije, dobra, zavičaj, baština, uključujući i groblja i prostor".

Srbi su žrtve istorijskog nekažnjenog zločina: Penzionisani univerzitetski profesor Svetozar Livada

 

Ko stoji iza tog zločina, ko je naručilac i poslodavac?
- Izučavajući rasne zakone NDH, njenu genocidnu politiku, stratišta, karakter preko 82 koncentracionih logora, progone, etničko čišćenje, dolazim do osnovne krivice državotvorne doktrine i ideologije premrežene velikim delom klerofašizmom. Istorijski preduzetnik je klerofašizam katoličke crkve. To je najgori oblik fašizma.

Kakav je danas odnos Katoličke crkve u Hrvatskoj prema fašizmu?
- Ona ni nakon 70 godina nije osudila fašizam niti fašiste iz svojih redova. Klerofašizam živi na ovim prostorima kao konstanta gotovo svih istorijskih nevolja Srba u Hrvatskoj.

Vatikan privodi kraju proceduru proglašenja Alojzija Stepinca svetim?

- To je ruganje zdravom razumu. Stav kardinala Stepinca prema Srbima bio je morbidan. Čuvene su njegove izjave:

"Kada bi skuvali Srbina i Hrvata juha bi se razdvojila". Na drugom mestu u svom dnevniku zapisuje: "Što se tiče pravoslavlja, tu nema čoveka, poštenja, morala, istine..." Dakle, potpuna negacija Srba kao bića ljudskog roda.

Te reči pratila su dela?
- Dovoljno je navesti da je u NDH, prema Bogdanu Kočoviću, likvidirano pola miliona Srba. Pored toga, 250.000 je pokršteno, što je tadašnji papa Pio XII ocenio kao pobedu katoličanstva, a znamo kako je išlo to pokrštavanje, posebno u crkvama u Glini, Kolariću i Sadilovcu - nožem i maljem.

Da nije bilo noža i malja i sličnih rekvizita, koliko bi Srba danas bilo u Hrvatskoj?
- U svojim istraživanjima i tom matematikom sam se bavio. Da nije bilo genocida i etničkog čišćenja, danas bi ih bilo preko milion i po, a ima ih, nažalost, deset puta manje, 186.000 po poslednjem popisu. To je demografski slom.

Uprkos svim "naporima" hrvatskih vlasti da se Srbi vrate?
- Hrvatska državotvorna politika povratka Srba redukovana je isključivo na umiruću staračku populaciju. Zapamtite da je prosek starosti, po poslednjem popisu iz 2011. godine, sveukupne srpske populacije 53 godine, a seljačke 58,5 godina. To je posledica istorijskog zločina.

I zato je "Oluja" najveća hrvatska pobeda?
- Da! U "Oluji" je uništeno 24.000 seoskih kuća, 13.000 gospodarskih objekata, 182 zadružna doma, 56 ambulanti, 78 pravoslavnih crkava, 29 muzeja, 181 groblje, 325 trgovina, 113 vodovoda, 96 trafo-stanica, 167 industrijskih objekata, 920 spomenika, 211 krčmi, 410 zanatskih radnji, 118 skladišta... Destrukcija srpske infrastrukture tako je temeljita da je došlo do potpunog nestanka srpskih toponima.