Moguća nagodba Srbije i Hrvatske
Predsednici Hrvatske i Srbije Ivo Josipović i Boris Tadić ocenili su u sredu, na iznenadnom radnom sastanku u Opatiji, da je moguće da međusobne tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu budu rešene vansudskom nagodbom.
Ovo je prvi susret Tadića sa novim predsednikom Hrvatske, do kojeg je, prema hrvatskim izvorima, došlo na inicijativu oba predsednika koji žele da podstaknu dijalog o nerešenim pitanjima u bilateralnim odnosima.
Tadić je novinarima posle razgovora rekao da bi bilo dobro da se taj spor reši vansudskom nagodbom "što ne znači da bi se odustalo od sudskih postupaka protiv onih koji su počinili zločine". Istakao je da svi koji su počinili zločine moraju da odgovaraju.
"Srbija i Hrvatska ne mogu biti taoci zločina koje su činili pojedinci. Spremni smo da radimo na rešenju koje bi bilo kompromisno, ali koje neće da poništi načela pravde i pravednosti", kazao je predsednik Srbije.
Josipović je ukazao da tužba nije sama sebi svrha, ističući da "ukoliko se nađe mogućnost nagodbe u onim pitanjima koja su predmet tužbe, ta tužba ne bi imala smisla".
On je istakao da su okolnosti sada drugačije nego u vreme kada je ona podneta i da je u nadležnosti dve vlade da ispitaju da li ima argumenata za vansudsko poravnanje.
Dvojica predsednika su rekli i da se zalažu za izgradnju odnosa dve zemlje na principima evropskog partnerstva i najavili novu etapu u odnosima dve zemlje, a takođe su izrazili međusobnu podršku evropskim integracijama Hrvatske i Srbije.
"Zalažemo se za iste evropske vrednosti i za rešavanje problema", objasnio je Josipović, koji smatra da dve zemlje imaju zajednički optimistički pogled na budućnost.
"Znamo da će obe zemlje biti u Evropskoj uniji", dodao je Josipović, najavljujući češće susrete, konstruktivne razgovore, kao i saradnju dve vlade u duhu dobrosusedstva.
Tadić protiv podele BiH
Upitan o odnosu prema Bosni i Hercegovini, Tadić je poručio da se Srbija protivi podeli BIH i da integritet te zemlje ne sme biti doveden u pitanje.
"Sve o čemu se dogovore tri naroda u BIH prihvatljivo je i za Srbiju i za Hrvatsku, ali nema nametanja rešenja, niti dovođenja u pitanje Dejtonskog sporazuma i entiteta", naglasio je Tadić.
Josipović je dodao da Hrvatska vodi politiku podrške jednakopravnosti sva tri naroda i svakog pojedinca u BIH i smatra da bi oni trebalo da odlučuju o svojoj sudbini, dok su Hrvatska i Srbija spremne da im u tome pomognu savetima, dobrom voljom i partnerstvom.
Na pitanje o poseti Hrvatskoj i prvom radnom sastanku sa Josipovićem baš na godišnjicu početka NATO bombardovanja Srbije, Tadić je odgovorio da on voli da gradi mostove, a ne da ih ruši, kao što je to bio slučaj sa vojnom akcijom Alijanse.
Tadić je primetio da u medijima i među javnim ličnostima i Srbije i Hrvatske još ima mnogo stereotipa i predrasuda o odnosima dve zemlje, koje bi trebalo razbijati.
"Srbija nema tajnu politiku", poručio je Tadić, "Srbija nema tajnu politiku ni prema BiH, ni prema Hrvatskoj, niti prema regionu, već ima jednu jedinstvenu politiku koja je poznata našim evropskim partnerima i koju sam izložio Josipoviću, kao što je i on meni izložio politiku Hrvatske."
Predsednik Srbije Boris Tadić sleteo je na ostrvo Krk, gde ga je dočekao Josipović, posle čega su dvojica predsednika brodom Hrvatske ratne mornarice "Čista Velika" doplovili do Opatije.
Dugo očekivani susret hrvatskog i srpskog predsednika čuvan je u tajnosti do pred kraj, a onda su ga obe strane potvrdile - Srbija saopštenjem iz Tadićevog kabineta, a Hrvatska objavom na sajtu predsednika. Inače, hrvatski novinari su mogli čuti nezvaničnu informmaciju da je juče u kabinetu predsednika Hrvatske bio brifing gde je nekolicina novinara pozvana na "izlet iznenađenja".
Put brodom "Čista Velika" od Krka do Opatije trajao je neuobičajeno dugo, blizu dva sata, piše hrvatski "Jutarnji list". List navodi da je jedan od razloga i to što je na brodu obavljen i najveći deo razgovora predviđen za njihov prvi susret.
Susretu šefova država prisustvuju i predstavnik hrvatske vlade, državni sekretar za politička pitanja u Ministarstvu spoljnih poslova i evropskih integracija Davor Božinović.
Budući da dnevni red sastanka nije fiksno određen može se očekivati da će šefovi država razgovarati i o međusobnim tužbama za genocid, kao i o saradnji u regionu.
Upravo zbog toga što sastanak ima karakteristike neformalnog susreta izabrana je Opatija, a ne Zagreb.
Detalji
Po silasku s broda, Tadić se nagnuo s ruba obale i rekao "kada dođeš na more, moraš ga pogledati izbliza". Josipović je srpskom kolegi pričao o znamenitostima Opatije, a Tadić je rekao "već sam pokleknuo". Predsednike je u sunčanoj Opatiji dočekao gradonačelnik Ivo Dujmić, a Josipović i Tadić su prošetali do restorana Bevanda. Susret ima neformalan karakter koji je naglašen i neformalnom odećom dvojive predsednika. Ni Josipović ni Tadić ne nose kravatu. |
Namerno je odlučeno da prvi susret Josipović - Tadić bude bilateralan, a ne na marginama nekog drugog događaja, navodi "Jutarnji list", a želja za susretom došla je sa obe strane bez posrednika ili nagovora EU. Sve do juče se najavljivalo da će se dva predsednika prvi put susresti u petak na konferenciji u Briselu.
Vest o susretu predsednika Hrvatske i Srbije Ive Josipovića i Borisa Tadića u Opatiji naišla je na veoma dobre reakcije u sedištu Evropske unije i među zemljama članicama EU, rečeno je danas u sedištu predsednika Hrvatske u Zagrebu. Takođe, nije bilo pritisaka da se sastanak održi i nije bilo potrebe za posredovanjem treće strane, preneo je Radio Slobodna Evropa.
Hrvatska štampa piše da je cilj susreta poruka da su obe države za dijalog i da ne žele da budu taoci teških i nerešenih tema.
Dvogodišnje zahlađenje
Od hrvatskog priznanja Kosova odnosi dve države su pogoršani, a dodatno ih je pred kraj svog mandata "zategao“ bivši predsednik Stjepan Mesić. Josipović je zbog toga i u svojoj predsedničkoj kampanji, kao i od početka mandata, isticao da mu je jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih ciljeva upravo poboljšanje odnosa sa Srbijom. |
