"Hrvatska pljačka, pa hapsi"
Izbeglica iz Vinkovaca Milan Bačić (57) krajem prošle nedelje jedva se dokopao Srbije pošto je u Kanadi uhapšen 26. februara na osnovu hrvatske crvene poternice. Dok pričamo u porodičnoj kući u Begeču, gde sa suprugom Milkom i roditeljima, Bogdankom i Vojislavom živi od 1996. godine, Milan priznaje da nije ni slutio da će mu se poseta sestričini Radmili - Mili Fokas, u Bramptonu kod Toronta, pretvoriti u noćnu moru i pakao.
- Sve ove godine pojma nisam imao da sam ratni zločinac. Pa do sada sam putovao u Nemačku, Austriju, Veliku Britaniju, Irsku... Zadržavao sa se po nekoliko meseci jer imam mnogo rođaka i nikada nisam imao problema. I sada bi bilo tako da nisam poželeo da vidim Nijagarine vodopade, a onda mi palo na pamet da se slikam pored američke zastave i za suvenir dobijem i njihov pečat, pošto je granica sa SAD odmah preko mosta. Umalo zbog toga da, ni kriv ni dužan, budem izručen Hrvatskoj - kaže Bačić.
Kući preko MoskveBačić je iz zatvora pušten zahvaljujući intervenciji srpskog konzula, ali i veštini advokata koga je angažovala njegova rođaka. |
Mada je bez problema ušao u Kanadu, Bačić je tek na tom graničnom prelazu saznao da je na Interpolovoj poternici i da je "ratni zločinac" koji je navodno ukrao osam vrata, šest prozora, dva kupatila i radijatore iz kuće u Sotinu, gde je sa familijom živeo četiri godine pošto su morali da pobegnu iz Vinkovaca.
Zlatne cevi
Da apsurd bude potpun, on je ekspresno optužen i osuđen 2007. godine za krađu štokova i prozora, mada njegovi roditelji već desetak godina uzaludno biju bitku sa hrvatskim pravosuđem zbog uništene imovine koju su sudski veštaci iz Županje procenili na 4,5 miliona evra.
- Naša porodica bila je jedna od najbogatijih u tom kraju. Imali smo sedam šlepera, nekoliko firmi, mini fabriku đonova, kuće, voćnjake, tako da je i tih 4,5 miliona mnogo manje od prave sume, ali nikako da dođe do presude. Zamislite moj šok kada mi je policajac rekao da sam na crvenoj Interpolovoj poternici jer sam ukrao štokove i radijatore. Naravno da iz te kuće u Sotinu nisam uzeo ni ekser, ali policajca to nije
zanimalo jer je na faksu koji je dobio pisalo da je vrednost ukradene imovine 66.000 evra. Policajac je samo ponavljao: "Priznaj, priznaj!" Na kraju sam mu kroz šalu rekao da su to sigurno bili zlatni prozori ili vodovodne cevi pošto za te pare u Hrvatskoj može da se kupe tri kuće sa okućnicom - priča Milan.
Međutim, kod policije logika ne prolazi lako, pa je Bačić prebačen u jedan od najčuvanijih zatvora, na Nijagari. Kao u filmu, odmah je dobio narandžasti zatvorski kombinezon, a ćeliju je delio sa 35 narkomana, ubica i silovatelja. Na sreću, svi su, od policije do stražara, pa do konzula Spasoja Miličevića, bili veoma korektni.
Zaštita zemljaka
- Na prijemu je bio stražar koji je znao srpski. Pošto mi je pozlilo, a pritisak skočio na 280 odmah je pozvao doktora, a zatim me odveo kod jednog od osuđenika, nekog Ljube Luisa kome su roditelji iz Srbije, pa zna naš jezik. Taj Ljuba je izgleda tamo važio za opasnu facu, jer kada je rekao da ne sme da mi fali ni dlaka sa glave, ni zatvorenici ni stražari me nisu ni popreko pogledali. Nemam reči kojima bih mogao da mu se zahvalim - priča Bačić koji još ne razmišlja šta će i kako dalje.
Klali i dobermane- Moj brat Slobodan je do rata uzgajao dobermane. Kada smo morali da napustimo imanje, ustaše su upale i štence odneli. Starije kučiće su zaklali i obesili po lusterima i krošnjama voćnjaka. Na salašu je ostao Dragan, čovek koji je brinuo o stoci. Pronašli su ga tek nekoliko godina kasnije, dvadeset kilometara dalje, u masovnoj grobnici. Jeza me prođe i sada, kada o tome pričam - veli Milan Bačić. |
Njegovi roditelji su već angažovali pravnika iz Nemačke kako bi napokon dobili obeštećenje, a on će verovatno angažovati advokata u Hrvatskoj kako bi se i njegov slučaj ipak razrešio.
Moglo je i goreMilan Bačić kaže da je sreća u nesreći što je u Kanadi saznao da je na listi osuđenih Srba iz Hrvatske. |
- Znam da nisam kriv i da tokom rata nikome ni šamar nisam udario, a kamoli nešto ukrao. Posavetovaću se sa nekim advokatom kako je najbrže da se to i dokaže na sudu - kaže na kraju Milan Bačić.
