Ne ide Božić uz luk i hleb
Dvadeset i više godina Brane Grujić iz višegradskog sela Koritnik bavi se humanitarnim radom i pomaže ljudima u nevolji, kako kaže, koliko može i kad može. Želja da nemoćnima novčano pritekne u pomoć javila mu se 1989. kad je otišao iz Ilijaša da radi u Austriju i kad je gledajući TV i čitajući novine shvatio koliko ljudi pati od bolesti, siromaštva i drugih jada i sve zato što nemaju novca da reše svoj problem.
- Prvu novčanu pomoć sam uputio Milici iz Ilijaša, pa onda Milici iz Vogošće, pa porodici Karaman iz Višegrada, onda mladiću Čarkiću iz Rogatice i mnogim drugim - priča Grujić, sedeći u dvorištu lepo uređene bašte u svom Koritniku.
Kad je video na televiziji da je jedna izbeglička porodica za božićnu trpezu pripremila samo prženi luk i prepečeni stari hleb, Brane je potegao iz Austrije, kupio prase i sve božićne đakonije i pomogao one koji nemaju. Čovek velikog srca, iako ima brojnu porodicu, izdvajao je novac iz svog džepa da drugima bude bolje. Ali, kako veli, Mileni iz Bajine Bašte je bilo potrebno da sakupi veliku sumu novca za operaciju slepila u Rusiji.
- Kao i drugi humanitarci, nemoćni da sami pomognu pojedincu, pozvao sam dobre ljude iz najbliže rodbine, pa su se u akciju pomoći Mileni uključili i Slavko i Vesko iz Amerike, pa Košarac i mnogi drugi - priča Grujić.
Milena iz Bajine Bašte je posle operacije progledala, a Branova želja je da ode kod nje i da ona vidi svog donatora.
- Srce mi je pucalo kad sam ovu devojku video onako slepu. Bio sam u stanju da tada prodam sve što imam da bi se vid vratio onom ko je tek kročio u život - navodi Grujić.
Kad na televiziji vidi poruku sa humanitarnim brojem okrene ga telefonom "jer marka je jedna ploča kojom se popločava put do nečijeg zdravlja".
Molili se za mene!Bolest nije zaobišla ni velikog humanitarca. Doživeo je dva srčana udara i cela leva strana mu se oduzela. |
