Srpsko-hrvatski spor bez krivca
Postupak po međusobnim tužbama za genocid Srbije i Hrvatske, koji danas počinje u Međunarodnom sudu pravde u Hagu, u stručnim krugovima je unapred ocenjen kao proces bez krivca, pa bi rezultat ovog uzaludnog posla mogao da bude gomila potrošenih para.
U Hagu startuje usmena rasprava koja treba da se okonča 1. aprila, a 17 sudija će slušati argumente hrvatske tužbe i srpske kontratužbe za tvrdnje da su genocid bili zločini u Vukovaru i tokom najveće vojne operacije "Oluja". Da nijedna od tužbi neće uspeti smatra advokat Toma Fila, uz ocenu da se Srbija pokazala politički mnogo zrelijom jer je predlagala njihovo povlačenje.
- Tužbe su tako koncipirane da nema osnova za genocid. Takođe, nijedna zemlja do sada nije osuđena za genocid, čak ni Nemačka u Drugom svetskom ratu - objašnjava Fila za "Vesti" i ističe da bi povlačenje tužbi bilo gledanje unapred, ali u Zagrebu to očito ne mogu da učine jer hrvatska vlast nema dovoljno autoriteta pred narodom.
Fila je ubeđen da će se proces završiti s ogromnim troškovima za obe strane, a kako kaže, mnogo bi bolje bilo da su te pare bile usmerene na dobrobit naroda.
- Ako neko nema vremena i prostora za bacanje para, to su ove dve države. Štedi se na narodnim kuhinjama, a onda besmisleno troši i koštaće nas kao most koji bi zatvorio kružni put oko Beograda - upoređuje Fila.
Naivni Beograd- Srbija sa Hrvatskom ima više nerešenih problema, a pravi se kao da ne razume perfidnu politiku Zagreba i njihove pohvalne ocene bilateralnih odnosa koje pokrivaju diskriminatorski odnos prema Srbima iz Hrvatske, mimo evropskih standarda - kaže Jovanović i ističe da Beograd mora da prestane s tom naivnom i inferiornom politikom. |
Proces pred sudom u Hagu Hrvatska je počela pre 15 godina, tužbom za genocid protiv SR Jugoslavije, od 1991. do 1995, a Srbija je podnela kontratužbu krajem 2009. optuživši Hrvatsku za genocid nad Srbima u Krajini. Prema rečima Slavoljuba Carića iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, sud će utvrđivati da li su Hrvatska i Srbija prekršile Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.
- Ne odlučuje se o ratnim ili zločinima protiv čovečnosti, a i ako bi konstatovao ta krivična dela, ona ne mogu postati predmet spora - ukazao je Carić.
Haški proces nije zasmetao srpskom šefu diplomatije Ivanu Mrkiću da se na nedavnom beogradskom susretu sa hrvatskom koleginicom Vesnom Pusić složi o važnosti bilateralne saradnje i zajedničkom delovanju u jačanju regionalnog razvoja. Protivrečna događanja u odnosima komšija i taj susret, prema oceni bivšeg šefa diplomatije Živadina Jovanovića, pokazuje da se Beograd trudi da suštinu odnosa sa Zagrebom prikaže u boljem svetlu nego što jeste.
- Činjenice ne govore da su odnosi dobri, a pitanje je kako ići napred u tim odnosima ako se dve države tuže za genocid - ukazao je Jovanović za "Vesti".
Tužili se i sa BosnomSrbija je pred Međunarodnim sudom u Hagu već prošla isti put sa Bosnom i Hercegovinom i to je bio prvi slučaj u 60-godišnjoj praksi suda da jedna država tuži drugu, tada SRJ, za genocid. BiH je tužbu podnela 1993, a razmatrana je 2006, da bi sud u februaru 2007. presudio da je Srbija odgovorna jer je prekršila Konvenciju o genocidu, ali ne može biti odgovorna za genocid u Srebrenici od strane snaga Republike Srpske. |
