Bošnjaci nisu spremni da se suoče sa masakrima?!
Bivši britanski ambasador u BiH Čarls Kroford smatra da Bošnjaci nisu pokazali sposobnost i spremnost da se suoče sa masakrima koje je počinila njihova strana tokom proteklog rata u BiH, dodajući da bi slučaj člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića pred sudovima u Londonu mogao da preraste u "dugu i gorku pravnu dramu".
U autorskom tekstu za "Indipendent", Kraford navodi da se sudovi u Londonu u slučaju hapšenja Ganića još jednom se suočavaju sa dalekosežnim pravnim procesom sa ogromnim političkim implikacijama na druge zemlje.
Kraford poredi slučaj "Ganić" sa suđenjem bivšem čileanskom lideru Augustu Pinočeu 1998. godine.
|
"Međutim, general Ratko Mladić još uvek je na slobodi. Dok se on ne suoči sa pravdom moralni slučaj Srbije da isposluje izručenje Ganića jednaki su nuli", tvrdi Kraford i dodaje da će se Ganić boriti svim sredstvima da izbegne izručenje, dok će Beograd insistirati na tome.
Ukoliko se ovo pitanje ne reši brzo uslediće duga i brutalna pravna bitka, a to ne treba ni BiH ni Srbiji, zaključuje Kroford u autorskom tekstu u listu "Indipendent". |
Političke tenzije BiH i Srbije su velike, ističe Kraford i dodaje da je Srbija, što je vredno svake pohvale, poslala u Hag impresivan broj svojih bivših političkih i vojnih lidera.
"Sada se suočavamo sa iznenadnom mogućnosti da optužnica Srbije protiv Ganića i događaji u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992. godine prerastu u još jednu dugu i gorku pravnu dramu sličnu onoj sa Pinočeom", navodi Kraford u tekstu pod naslovom "Bosna će biti istinski gubitnik u ovoj mutnoj pravnoj borbi".
Iako je ovaj slučaj fantastična mogućnost za vrhunske advokate, smatra Kraford ovo nije proces koji će promovisati mir i pomirenje u bivšoj Jugoslaviji.
Kraford podseća da su bošnjačke snage 2. maja 1992. godine okružile kasarne JNA u Sarajevu, koja je, kako kaže, u međuvremenu zarobila tadašnjeg bošnjačkog lidera Aliju Izetbegovića.
On navodi da su UN isposlovale sporazum sa bosanskim rukovodstvom, uključujući člana ratnog Predsedništva Ejupa Ganića, da oslobodi Izetbegovića u zamenu za slobodan prolaz vojnicima JNA i izlazak iz Sarajeva.
Međutim, sve je pošlo naopako, ističe Kraford i navodi da su bošnjačke snage 2. maja 1992. godine napale konvoj JNA, koji je predvodilo osoblje UN sa jasno istaknutim zastavama UN, otvarajući vatru iz neposredne blizine i ubivši desetine ljudi, iako je, kako kaže, broj žrtava predmet stalnog spora.
"Srbi su od početka tvrdili da je cela akcija bila perfidno zamišljena i optužili Ganića da je naredio ili bar predsedavao ubistvima, što je on odbacio", podseća Kraford i dodaje da je u narednim bezbrojnim užasima konlifkta u BiH "ova epizoda u Dobrovoljačkoj ulici izbledela u sećanju Zapada, ali ne i u sećanjima Srba u BiH i Srbije".
