MK: Državni posao se izvlači i na lutriji
Izveštaj o partijskom zapošljavanju i životu na državnim jaslama u Makedoniji servis "Dojče vele" počinje rečenicom: Partijsko zapošljavanje u Makedoniji preti da dostigne srpske dimenzije. I tako smo postali ono što su nam političari svih ovih godina obećavali - lider u redionu, prvi među bivšim sunarodnicima. No, vratimo se Makedoniji. Tamo se državni posao osvaja i preko lutrije.
Šesti oktobar prošle godine, bliži se podne. Hiljade Makedonaca opčinjeno zuri u svoje televizore gde će upravo biti obznanjeni pobednici lutrije. To nije obična lutrija. U studiju televizije je više ministara. Pobednika ne čekaju milioni evra, već nešto mnogo običnije, a toliko priželjkivano – radno mesto u javnom sektoru.
Posao na državnim jaslama bolji je od svakog džekpota, to je ispunjenje sna o sigurnom radnom mestu u zemlji u kojoj drugih poslova ima sve manje. Prema ekonomskim pokazateljima, Makedonija je jedna od svega nekoliko zemalja Evrope u kojima se gore živi nego u Srbiji. Nezaposlenost iznosi 28 odsto, dok "srećnici" koji rade zarađuju u proseku 350 evra mesečno.
U opštoj besparici i permanentnoj krizi radno mesto na državnom budžetu posmatra se kao pojas za spasavanje. I zato je nacija gledala televizijski šou u kojem će, od 30.000 prijavljenih, 1.600 ljudi smesta dobiti radno mesto.
Broj budžetskih korisnika eksplodirao je posebno od 2006. godine kada je konzervativna partija VMRO-DPMNE preuzela vlast u koaliciji sa albanskom strankom BDI. Prema procenama nemačke fondacije Bertelsman, broj zaposlenih u javnom sektoru je u poslednjih šest godina sa 90.000 porastao na čitavih 150.000 ljudi. I to u zemlji koja ima jedva dva miliona stanovnika.
"Vlada je povećala broj službenika kako bi stvorila veliku bazu politički lojalnih građana", piše u studiji fondacije. Evropska komisija, u najsvežijem izveštaju o Makedoniji, zahteva "borbu protiv politizacije javne službe".
Osim zaposlenih, od državnog budžeta zavisi i 270.000 penzionera i još 100.000 socijalnih slučajeva. "Tako budžet postaje socijalna alatka države", kaže Zoran Ivanovski sa Univerziteta u Tetovu. On objašnjava da 15 odsto budžeta ide samo na plate, dok u pojedinim institucijama na isplatu zarada odlazi čak 90 odsto sredstava.
Radnim mestima se obezbeđuju glasovi i socijalni mir. Zaposleni građanin ne ide na ulice po "tuzlanskom receptu", a kada ostane sam iza paravana na biračkom mestu obično glasa za status kvo – za one koji su ga i zaposlili.
Ironija postaje potpuna kada se zna da većina zaposlenih u javnom sektoru uopšte ne ide na posao. Tamo ionako toliki broj ljudi nema šta da radi, a ni gde da sedi. Makedonski mediji prenose da ogroman broj službenika ostaje kod kuće i za to prima platu.
Biljana Jovanovska, bivša direktorka Agencije za rad, takođe misli da je zapošljavanje deo neprestane kampanje vladajuće stranke. "Politika zapošljavanja uvek dobija na intenzitetu kada se izbori bliže. Cilj je da se poveća broj potencijalnih glasača", kaže Jovanovska.
