Skoplje, grad kiča - pozlata i u WC-u
Vlasti Makedonije su prošlog proleća postavile rekord postavljajući za jednu noć više od 40 spomenika. Na centralnom trgu toliko vrvi od spomenika da uskoro neće biti mesta za prolaznike. Podižu se nove zgrade u baroknom stilu pomešanom s mnoštvom drugih stilova, starim zgradama se prave nove kitnjaste fasade. Novo pozorište je trebalo da košta sedam ili osam miliona evra, ali su troškovi dogurali do 38 miliona. Spomenik Aleksandra Velikog je koštao 19,5 miliona evra.
Otvoren je Muzej revolucionarne borbe vladajuće partije VMRO, u okviru koga je smešten i Muzej posvećen žrtvama komunizma. Izgrađena su i dva nova mosta na kojima ima sijaset statua. Vladajuća partija VMRO nazvala je ovaj projekat "Skoplje 2014", a budžet je zaokružila sumom od 207 miliona evra. Uskoro će Skoplje postati konkurentno Ašgabatu, prestonici Turkmenistana, čiji je nekadašnji predsednik Nijazov bio opsednut spomenicima i mermerom.
ZAVESA OD POLA MILIONA
Nakon mnogo peripetija i probijanja rokova, Skoplje je krajem maja prošle godine konačno dobilo novi teatar. Radi se o preslikanom starom zdanju izgrađenom 1927, koje je tada nosilo naziv Narodno pozorište kralja Aleksandra Karađorđevića.
Staro pozorište, kasnije imenovano Makedonski narodni teatar, srušeno je u katastrofalnom zemljotresu koji je 1963. godine pogodio Skoplje. Sada je na istom mestu, u istom obliku i stilu podignut novi teatar u okviru projekta "Skoplje 2014" za koji je potrošeno fantastičnih 39 miliona evra.
Novo pozorište se prostire se na 7.200 kvadratnih metara, ima četiri ulaza ukrašena skulpturama, a vrata su izrađena u vitražu. U foajeu se nalaze brojne bronzane skulpture bardova makedonske pozorišne umetnosti i umetničke slike. U foajeu je i pozlaćeni lift, a u suterenu pozlaćeni toaleti za goste. Bogato ukrašene hodnike osvetljavaju desetine kristalnih i skupocenih lustera.
Bugarska okupacijaPočetkom Drugog svetskog rata, bugarske okupacione snage su preuzele pozorište, dale mu naziv Bugarski narodni teatar i iz Bugarske doveli svoje glumce i režisere. Nakon oslobođenja pozorište je dobilo ime Makedonski narodni teatar. |
Velika pozorišna sala s parterom i dve galerije ima 724 sedišta, a luksuzni enterijer je obogaćen zlatnim detaljima, plišanim stolicama i foteljama u rojalističkom stilu. Pozlaćena ornamentika i brojni murali krase zidove, a u centralnom delu plafona smešten je luster u obliku krune.
Na svečanom otvaranju, pre nego što se digla zavesa vredna čak 581.000 evra, sa pozorišne scene goste je pozdravio premijer Nikola Gruevski. Nadahnut zlatnim ambijentom, on je rekao da će 31. maj 2013. godine zlatnim slovima biti upisan u noviju istoriju Makedonije.
DIMNIČAR I POŽAR
Pozorište u Skoplju je otvoreno u decembru 1913. predstavom "Krunisanje Dušanovo", a nazvano je po kralju Aleksandru I Karađorđeviću. Njegova obnova posle Balkanskih ratova bila je poverena Branislavu Nušiću koji je ovom ustanovom upravljao u tri navrata. Sudeći po rečima pozorišnog istoričara Borivoja Stojkovića, ovaj odlomak iz drame "Car Dušan" podjednako je zadovoljio i hrišćane i muslimane: "Zvuci fanfara i truba, srednjovekovno šarenilo kostima, mačevi i koplja, vlastela, Mlečići, Grci i Arbanasi, i najzad pojava cara Dušana, koga je igrao Milorad Petrović, silno su bili oduševili publiku."
Pošto je skopska opština pozorištu dala prilično ruiniranu zgradu, počela je njena adaptacija, uz pomoć ratnih zarobljenika. Međutim, nepažnjom opštinskog dimničara zgradu je 1914. zahvatio požar uništivši sve osim zidova i garderobe. Ubrzo je podignuta drvena zgrada, odnosno arena u kojoj su glumci igrali predstave do jula 1915. U drugoj polovini te godine započela je izgradnja nove pozorišne zgrade, ali je stopirana dolaskom nemačkih okupacionih snaga. U nedovršenoj zgradi Nemci su držali konje.
Čiste cipeleUmetnički uspon pozorišta zabeležen je u doba upravnika Brane Vojinovića (1928-1935), a on ga je istovremeno i približio najširim masama gledalaca. Bio je poznat kao pedantan i strog jer je zaveo vojničku disciplinu, pa su glumci morali uvek biti uredno izbrijani i besprekorno čistih cipela.
Plač iz publikeSkopska pozorišna publika bila je etnički mešovita, ali slična mentalitetom, pa je najčešće gledala romantične i nacionalno-istorijske komade. Ovaj patrijarhalan svet, "kulturno zaostao, ali jako emotivan", znao je često na predstavama da plače i jeca, kako je svojevremeno izveštavao dopisnik "Politike" iz Skoplja. |
Nakon Prvog svetskog rata pozorište je ponovo otvoreno u januaru 1919. godine predstavom posvećenom Svetom Savi, ali u kafani! Po projektu arhitekte Josipa Bukvaca radovi na izgradnji velelepne zgrade starog skopskog teatra počeli su tek 1921. godine. Radovi su nekoliko puta bili prekidani zbog prekoračenja finansijskog plana, a više puta su menjane i arhitekte.
Svečano otvaranje Narodnog pozorišta u Skoplju nazvanog po kralju Aleksandru Prvom Karađorđeviću održano je 26, 27. i 28. oktobra 1927. godine u prisustvu, baš kao i danas - vlasti, službenika i trgovaca. Pozorište je predstavljalo ukras grada, a uveče je osvetljavalo ceo kej na reci Vardar. Trem je bio ukrašen slikama, dok je tapacir bio u jarkocrvenoj boji.
