Orden za zločin

Nije dobro kad se rešavanju problema osoba nestalih u poslednjim ratovima na prostoru bivše SFRJ prilazi neiskreno, a posebno nije dobro kad se to osetljivo pitanje koristi u političke svrhe. Ovako Dragan Pjevač, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa područja bivše Jugoslavije, komentariše sve učestaliju zloupotrebu sudbine nestalih u aktuelnim odnosima između Zagreba i Beograda.

Dragan Pjevač, predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa područja bivše Jugoslavije

 

Hrvatski zvaničnici taj problem navode kao glavni razlog zbog čega ne povlače tužbu za genocid protiv Srbije.

- Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić traži otvaranje vojnih arhiva u Srbiji, gde misli da se nalaze podaci o nestalim Hrvatima. Taj zahtev nije sporan, ali je sporno što Zagreb, iako to može već sutra da uradi, nikako da počne sa iskopavanjem 150 (po njihovoj evidenciji) Srba ubijenih u "Oluji", čija su grobna mesta poznata jer su pokopani pod nadzorom UN i to kao NN lica.

Zašto se to odlaže, kakvi su argumenti?
- Hrvatska je lane u maju ekshumirala 14 ostataka vojnika NDH, na ostrvu Jukljani u decembru 2012. otkopane su kosti 214 nemačkih vojnika. Nemam ništa protiv, ali šta je sa srpskim žrtvama? Godišnje ih se ekshumira svega pedesetak, a kad se pojave bilo kakvi podaci o hrvatskim žrtvama, iskopavanju se prilazi odmah.

Bili ste kod predsednika Hrvatske Ive Josipovića, šta on kaže o tom problemu?
- Da, krajem novembra prošle godine kod Josipovića je bila tročlana delegacija udruženja porodica nestalih iz Hrvatske Suza, među kojima sam bio i ja. Primljeni smo s uvažavanjem, ali je većina naših pitanja (ekshumacija Srba sa 270 poznatih grobnih mesta, spore identifikacije, potraživanje još oko 1.900 nestalih Srba) ostala bez odgovora. Na zvaničnom sajtu predsednika Hrvatske taj susret sa nama nije ni zabeležen, a zajedničku fotografiju koju su njegovi službenici obećali da će nam poslati, još nismo dobili.

U Hrvatskoj je predložena dodela nove medalje Medački džep, da li ste pitali Josipovića šta misli o tome?
- Hrvatska vojska je 9. septembra 1993. u selima Divoselo, Čitluk i Počitelj u Lici zverski pobila 88 Srba, od kojih 36 civila. Među ubijenima je bilo 17 žena, od kojih je jedna i moja majka. Zločinci su se takmičili u monstruoznosti - starice su palili u njihovim kućama, klali, jednu su nabili na kolac. Zarobljene srpske vojnike su vezali i vukli automobilima, vešali ih i tako obešene gađali noževima. Sela su opljačkana, a kuće sravnjene sa zemljom. Na 20. godišnjicu ovog zločina hrvatski ministar branitelja Predrag Matić u Gospiću je obznanio da će predložiti predsedniku Hrvatske da se ustanovi odlikovanje Medački džep. Rekao sam Josipoviću da takav predlog vređa žrtve i njihove porodice.

I kako je on reagovao?
- Na moje zaprepaštenje Josipović je kazao da o tome nema pojma, uzeo je telefon i pokušao da zove ministra Matića i pita ga o čemu se radi. Prošla su dva-tri minuta, vezu nije dobio, a vreme za naš sastanak je isteklo. Dakle, nisam od Josipovića dobio nikakav odgovor niti komentar tog skandaloznog predloga kojim bi se odlikovale ubice nevinih srpskih civila u selima Medačkog džepa.

Kako se porodice srpskih žrtava osećaju posle oslobađajuće presude hrvatskim generalima u Hagu?
- Osećaju nepravdu i dvostruke standarde međunarodne zajednice. Ministar odbrane Hrvatske Ante Kotromanović je lane, na godišnjicu "Oluje", uzviknuo: "Sad smo čisti kao suza!" Čija suza, zar onih 1.200 srpskih civila koji su pobijeni u "Oluji"?

Posle oslobađajućih presuda Gotovini i Markaču u Hrvatskoj je eskalirala mržnja prema Srbima, razbijaju se ćirilične table, ruše se spomenici srpskim žrtvama, aplaudira se Šimuniću na fašističkom pozdravu, traži se medalja za akciju u Medačkom džepu...

Vi ste tužili državu Hrvatsku za ubistvo vaše majke, kako ste prošli?
- Zajedno sa braćom i sestrama podneo sam 2003. tužbu protiv države Hrvatske za naknadu štete. Prvostepeni sud je 2010. odlučio da imamo pravo na isplatu obeštećenja, ali je drugostepeni dve godine kasnije vratio predmet na ponovno suđenje. Situacija za srpske žrtve se promenila nagore i za očekivati je da nas čeka odbijanje tužbenog zahteva za naknadu štete za duševne bolove i verovatno isporuka visokog računa za sudske troškove, kao što je to učinjeno sa većinom porodica drugih srpskih žrtava. Rekao sam i to Josipoviću i pitao ga kako država istovremeno oslobađa troškova krivičnog postupka ratnog zločinca Mirka Norca?! Rekao mi je samo da je saglasan sa tim da se porodice žrtve oslobode troškova sudskih postupaka.

Gotovo sva udruženja porodica nestalih iz bivše Jugoslavije ističu samo svoje žrtve, na šta ih podstiču i vlasti, može li se u takvim okolnostima očekivati trajno rešenje ovog teškog problema?
- Oko pitanja uzroka ratova i krivice za njih za našeg života se sigurno nećemo složiti, ali zaraćene strane bivše Jugoslavije mogu makar da prebroje i popišu sve žrtve, ako već ne mogu da procesuiraju sve zločince. Svim žrtvama, bez obzira na naciju i veru, koji su stradali, a nikome nisu učinili nikakvo zlo, treba odati poštovanje, a njihovim porodicama dati obeštećenje. Bez jednakog uvažavanja svih žrtava nema daljeg napretka u pronalaženju nestalih, ali ni iskrenog pomirenja među narodima.

Kako na to gledaju udruženja porodica bošnjačkih, albanskih ili hrvatskih žrtava?
- Nažalost, nisam upoznao nijedno takvo udruženje čiji su predstavnici spremni da javno govore i priznaju žrtve onih drugih i osude zločine koje je počinio narod kojem oni pripadaju.

Kakav je odnos institucija države Srbije prema problemu nestalih?
- Bez pomoći države nije moguće rešavati ovaj problem. Srbija je u većem delu rešila pitanje novčane naknade porodicama poginulih boraca, ali nije i porodicama nestalih i civilnih žrtava rata. Ne postoji jedinstvena evidencija srpskih žrtava u proteklim ratovima, nema u dovoljnoj meri memorijalizacije srpskih žrtava, a o obeštećenju da ne govorim. Komisija za nestale Srbije je neorganizovana, saradnja sa nama je nedovoljna, a izostala je i materijalna pomoć države za naš rad.

Zna li predsednik Srbije za vaš rad i probleme?
- Koordinacija je uputila još sredinom 2012. molbu predsedniku Nikoliću da nas primi, ali do danas nismo dobili odgovor. Početkom prošle godine Udruženje nestalih iz Hrvatske Suza napokon je primio predsednikov savetnik Oliver Antić. Bio sam u delegaciji, stajali smo 15 minuta i čekali da Antić dovrši telefonski razgovor sa nekim. Kad je spustio slušalicu, obratio nam se bez dobrodošlice i bez mogućnosti da mu se predstavimo, i rekao da imamo 10 minuta da mu kažemo šta smo hteli. To je zaista bila neugodna situacija jer je bilo predviđeno da susret traje do 45 minuta. Odustali smo i zamolili Antića da dođemo drugi put, zakazali termin, ali je i on u međuvremenu otkazan na neodređeno vreme.

Pretpostavljam da vas takav odnos vređa?
- Mi imamo pravo da nas društvo tretira sa posebnom pažnjom i da delimično nadoknadi naš gubitak. Porodice nestalih i poginulih su najveće žrtve proteklih ratova i odnos društva prema nama je veoma važan.