"Deda, vratila sam naše prezime"
Svetlana Stajkovska iz sela Pobožje na Skopskoj Crnoj Gori, nadomak Skoplja, jedna je od retkih mladih Srpkinja koja je vratila prezime svojih predaka - Stajković.
- Imala sam osećaj da Svetlana Stajkovska nisam ja, da se radi o nekoj drugoj osobi. Ako bih jednom rečju definisala razlog moje odluke to bi bila - pripadnost. Generacijama unazad pravo prezime mojih predaka je Stajković. Niko me nije uputio, niti nagovorio na ovaj korak. Sama sam počela da istražujem svoje poreklo, da upoznajem svoje pretke i korene, uviđam njihov značaj.
Povukla nogu- Kod nas na Skopskoj Crnoj Gori i u Makedoniji uopšte, mentalitet je takav da neko prvi mora da povuče nogu - kaže Svetlana i dodaje da svoje pravo prezime Stajković neće menjati ni kada se bude udavala. |
- Vremenom se u meni sasvim spontano javila pomisao, a potom rodila i želja da vratim svoje pravo prezime Stajković, koje su moj deda i pradeda decenijama nosili, a koje je zbog niza okolnosti ne tako davno bilo promenjeno u Stajkovski - priča 30-godišnja Svetlana Stajković.
Poslednjih decenija 20. veka, za vreme osamostaljivanja Makedonije, mnogi Srbi su u ovoj zemlji svoja prezimena koja su završavala na -ić menjali u -ski da bi lakše dobili radno mesto ili bolje uslove za školovanje svoje dece. Kasnije, izmenama Ustava i Ohridskim sporazumom iz 2002. godine, Srbi u Makedoniji su dobili status konstitutivne manjinske etničke zajednice i zagarantovano pravo da slobodno izražavaju svoj identitet, nacionalnu pripadnost, jezik, kulturu, običaje i veroispovest.
- Treba da budemo ono što zaista jesmo, ono što su bili naši preci, da govorimo jezikom koji su nam preneli i ostavili u nasleđe, da se slobodno i bez straha izjašnjavamo kao Srbi - kaže Svetlana.
Ova mlada Srpkinja, postdiplomac na Pravnom fakultetu u Beogradu, osnivač i potpredsednik nevladine organizacije "Vuk Karadžić" u Kučevištu, zaposlena u privatnoj firmi u Skoplju, dugo je razmišljala o povratku svog pravog prezimena. Kada je u njoj ta odluka konačno sazrela, podnela je zahtev i pokrenula postupak značajan za nju, ali i celu njenu porodicu, rođake i prijatelje, koji su je bezrezervno podržavali.
Ona se prvo obratila Ministarstvu unutrašnjih poslova Makedonije sa zahtevom za promenu ličnog imena i prezimena. Naviknuti da žene menjaju prezime samo na osnovu sklapanja braka, službenici su bili prilično začuđeni. Potom je iz suda morala pribaviti potvrdu da nije osuđivana i da se protiv nje ne vodi krivični postupak. Sedam dana nakon izrade ovog dokumenta Svetlana se vratila na šalter MUP-a i uz ovu potvrdu priložila zahtev, izvod iz matične knjige rođenih, izjavu u kojoj je navela željeno prezime, i da sadašnje menja po sopstvenoj volji.
Procedura je trajala dvadesetak dana, a kada je konačno u svojim rukama držala rešenje o promeni prezimena, Svetlana je sa radošću osetila da je sada kompletna ličnost. Njoj nije poznato da li su i drugi Srbi poput nje povratili prezime svojih predaka, mada, veli, možda ih ima. Poznaje mnoge, među kojima su njeni rođaci i prijatelji, koji imaju istu želju, i koji će u skoroj budućnosti to sigurno učiniti.
Ona ne očekuje da će se povratak prezimena njenih predaka na bilo koji način odraziti u njenom privatnom ili profesionalnom životu. Ponosna je što je Srpkinja i što živi u multietničkoj državi poput Makedonija u kojoj se slobodno može istaći nacionalno opredeljenje. Kao lojalan građanin Makedonije, Svetlana poštuje razlike, prava i slobode pripadnika svih drugih etničkih zajednica, ali traži da i ona, kao Srpkinja bude jednako poštovana.
