BiH izbrisala iz zakona Ganićevo (ne)delo
Srbija je svojevremeno imala nameru da pravosuđu BiH ustupi istragu protiv člana ratnog Predsedništva BiH Ejupa Ganića u slučaju "Dobrovoljačka ulica", ali to nije učinjeno jer je iz Krivičnog zakona BiH izbačeno krivično delo "upotreba nedozvoljenih sredstava borbe" za koje se on teretio.
"Oni su događaje u 'Dobrovoljačkoj ulici' kvalifikovali kao ratni zločin nad ratnim zarobljenicima", izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.
Vekarić je dodao da pravosuđe BiH kolonu JNA, koja je bila u pokretu i pod oružjem, tretira kao ratne zarobljenike, kako bi napravilo manipulaciju kvalifikacije krivičnog dela i privid da Sarajevo, ipak, vodi postupak.
Vekarić je za "Večernje novosti" rekao da je dokaz za to i izjava predsedavajućeg Predsedništva BiH Harisa Silajdžića, koji je Ganićevo hapšenje prvo opisao kao hajku iz Srbije, pa je onda BiH zatražila njegovo izručenje zbog ratnog zločina.
"Da li je to hajka iz Srbije ili ratni zločin", zapitao je Vekarić.
Podsetivši da je Srbija nedavno potpisala sporazum sa BiH u kome se, između ostalog, predviđa da se krivični postupak vodi pred sudom koji je nadležan za mesto u kojem okrivljeni živi, Vekarić je rekao da je uslov za to da delo bude predviđeno zakonom te zemlje, a da ovde to nije slučaj.
On je naveo da je Tužilaštvo za ratne zločine dobilo predmet "Dobrovoljačka" 2006. godine, iz nekadašnjeg vojnog pravosuđa, a da je međunarodni zamenik tužioca iz BiH Filip Alkok dolazio u Beograd i saslušavao svedoke, uzimao izjave i dokaze u vezi sa tim slučajem.
"Do danas nismo dobili obaveštenje da je bilo šta urađeno u ovom predmetu. I zato smo, u decembru 2008. godine, kada smo prikupili dovoljno dokaza, krenuli u istragu. Potom je, u skladu sa našim zakonom, istražni sudija posle donošenja rešenja o sprovođenju istrage pozvao Ganića da da iskaz na navode tužilaštva. Kako se nije pojavio, za njim je u martu 2009. godine i raspisana poternica", rekao je Vekarić.
