Bosna nikad bliža raspadu
Osamnaestu godišnjicu Dejtonskog sporazuma na osnovu kojeg je nastala sadašnja Bosna i Hercegovina, ova zemlja dočekala je podeljena po nacionalnim i entitetskim linijama, podignutim tenzijama i niskim pragom razumevanja i tolerancije. U Bosni su svi nezadovoljni - Bošnjaci jer nemaju unitarnu državu, Hrvati jer nemaju svoj entitet, a Srbi što se na sve moguće načine pokušava ukinuti Republika Srpska.
Jedan od razloga za takvo stanje su stalna osporavanja i napadi upravo na sporazum koji je 21. novembra 1995. godine sklopljen u američkoj vojnoj bazi Rajt Paterson, u saveznoj državi Ohajo. Stručnjaci, političari, pravnici i istoričari iz Srpske tvrde da osporavanja ovog dokumenta nikad u potpunosti nisu prestala i da je od političkih okolnosti zavisio stepen tih napada. Prema njihovom mišljenju, prava iskušenja za Dejton, a samim time i za temelje funkcionisnja BiH tek predstoje.
Neradni danU Republici Srpskoj u četvrtak je neradni dan, dok se u drugom delu zemlje, Federaciji BiH, ovaj datum ne obeležava. Tamo će, međutim, praznik biti za četiri dana, 25. novembra, kada se obeležava godišnjica zasedanja ZAVNOBIH-a 1943. godine. Zanimljivo je, međutim, da ni hrvatski delovi FBiH ne obeležavaju taj dan, kao ni Republika Srpska. |
S obzirom na to da je do novih opštih izbora i grčevite borbe za vlast u BiH ostalo manje od godinu dana, procenjuje se da se će naredni period biti obeležen usklađenim napadima na Dejtonski sporazum od strane bošnjačkih stranaka i nevladinih organizacija.
Jer, uprkos tome što je u poslednjih 18 godina tiho revidiran bezbroj puta, prenošenjem brojnih nadležnosti sa entiteta na nivo BiH, ovaj mirovni sporazum i dalje predstavlja najjači garant njenog opstanka i postojanja. Zbog toga je na sceni priprema velike akcije iz Sarajeva čiji je cilj obesmišljavanje Ustava BiH, a samim tim i Dejtona.
O tome dovoljno govore reči predsednika najjače bošnjačke stranke, lidera SDA, Sulejmana Tihića koji je za trenutno stanje optužio Dejtonski sporazum.
Referendum- U federalnom zakonodavstvu SAD referendum ne postoji, ali ima široku primenu unutar američkih država. Referendum predstavlja zaštitu prava federalnih jedinica koje mogu zakazati glasanje ako smatraju da su njihova prava povređena. Na primeru BiH, to znači da raspisivanje referenduma pripada entitetima jer nije izričito dato u nadležnost BiH - navodi se u dokumentu koji je izradio kabinet predsednika Srpske. |
- One snage koje su protiv BiH sada koriste mehanizme Dejtonskog sporazuma, i pokušavaju otežati rad ili onemogućiti rad institucija BiH. Takođe, žele otežati rad na postizanju novih rešenja poput ovih u slučaju "Sejdić-Finci". Mehanizmi Dejtonskog sporazuma sprečavaju rešavanje problema - rekao je Tihić.
Istovremeno, NVO sektor, pre svega organizacije Prvi mart i Bitno je biti Bošnjak, nastoje kroz svoje delovanje da dodatno uzdrmaju dejtonske temelje ove zemlje i kreiraju unitarnu državu u kojoj bi najbrojniji narod vodio glavnu reč.
Republika Srpska je svega toga svesna i čini sve da ne dozvoli rušenje Dejtona, poručuju iz organa vlasti u Banjaluci. Kabinet predsednika RS Milorada Dodika, povodom 18. godišnjice, objavio je i dokument "Dejtonska struktura BiH i pravni položaj Republike Srpske" u kome se navodi da za BiH postoje dva pravca: konfederacija s nadležnostima predviđenim Dejtonom ili raspad na tri etničke teritorijalne jedinice.
- Republika Srpska kao republički praznik obeležava 21. novembar, kao dan kada je 1995. godine u Dejtonu parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u BiH i njegovih 12 aneksa. Ovim datumom pokazujemo značaj tog događaja i iskazujemo opredeljenje za poštovanje Dejtonskog sporazuma, kao međunarodnog ugovora kojim je, ne samo završen rat u BiH, već i određeno postojanje i sistem funkcionisanja BiH kao složene države - kažu u kabinetu.
Ko ruši Dejton?- Bošnjačke političke partije - pre svih, Stranka demokratske akcije, koja u opoziciji sprema predizbornu taktiku zasnovanu na žestokoj kritici i obesmišljavanju Dejtonskog sporazuma.
|
Iz Dodikovog kabineta navode da je pravi put za budućnost BiH ustavna rekonstrukcija FBiH i formiranje hrvatske teritorijalne jedinice, čime bi bili stvoreni uslovi za BiH kao konfederaciju s nadležnostima koje su utvrđene Dejtonskim sporazumom za zajedničke organe. A drugi put je raspad BiH, opet na tri etničke teritorijalne jedinice, čak i u uslovima da prethodno ne bude rešeno hrvatsko pitanje.
Optimalno bi bilo da BiH bude "cela iz tri dela", navodi se u dokumentu i dodaje da bi na taj način međunarodni ugovor mogao opstati kao jedan od najvećih uspeha američke spoljne politike.
Dodik: Republika Srpska je državaPredsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je Republika Srpska država sviđalo se to nekome ili ne, te da je jedina šansa da BiH preživi da se vrati slovu Dejtona. Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske
Dodik je na skupu Upoznaj Srpsku, upoznaj svoje, održanom na Pravnom fakultetu u Beogradu, rekao da je BiH sporazumna zemlja i državna zajednica i da je preživela samo zato što su je 1995. godine priznale velike sile.
|
Vladimir Lukić, bivši premijer Srpske i učesnik dejtonskih pregovora, tvrdi da će, i pored stalnih napada, ovaj dokument sigurno opstati.
- Uprkos velikim željama da se Dejtonski sporazum menja, niko nije u stanju da sakupi takav tim predstavnika velikih država da bi to bilo učinjeno. S druge strane, niko ne može prisiliti neku od strana potpisnica da prihvati ono što ne želi - kaže Lukić.
Za predsednika Srpskog nacionalnog foruma iz Banjaluke Slobodana Nagradića nije sporno da će u narednih godinu dana napadi na Dejtonski sporazum biti pojačani do maksimuma.
- Taj dokument je zaustavio rat, što nije bilo lako zbog velikog broja aktera, domaćih i stranih, i ma šta mi Srbi mislili, izvorni Dejton je dobar balans između zahteva tada zaraćenih strana. Dejton će biti rušen pokušajima osporavanja nacionalnih kriterijuma u izgradnji države, i htenjima da se uspostavi građanski koncept koji nigde nije dao rezultat, pa ne može ni ovde - zaključuje Nagradić.