Najkrvavija bitka 90-ih do koje nikada nije došlo

Hrvatski ''Jutarnji list'' objavio je tekst u kome se navodi kako je američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) pretpostavila da će se završiti rat u bivšoj Jugoslaviji. Kako se navodi, reč je operaciji hrvatske vojske pod imenom ''Vatrena kočija'', do koje na kraju nikada nije ni došlo.

Septembra 1995. godine u kancelariju predsednika Hrvatske Franje Tuđmana došli su tri generala Hrvatske vojske - Zvonimir Červenko, Pavao Miljavac i Davor Domazet. Oni su Tuđmanu doneli najtajniji dokument u zemlji pod nazivom “Vatrene kočije”. Reč je o planu vojnog osvajanja Baranje i istočne Slavonije. Predsednik Tuđman je kasnije tu operaciju preimenovao u “Vukovarska golubica”. Hrvatska je još bila opijena vojnom pobedom u ''Oluji'' i pratila je pohod generala Ante Gotovine prema Banjaluci, navodi taj list.

Ante Gotovina i Franjo Tuđman

Činilo se da niko i ništa ne može da zaustavi hrvatsku vojsku i Armiju BiH na putu oslobađanja Bosne i Hercegovine od srpske vojske, piše ''Jutarnji''.

Jugoslavija je pred ekonomskim rasulom. Međunarodne sankcije izjedale su državu, a zemljom su bezglavo krstarile hiljade i hiljade izbeglica koje su iz Hrvatske pobegle u Srbiju. Rastao je strah od novog talasa izbeglica iz Bosne, ali u Hrvatskoj ''posao'' još nije bio dovršen. Pod okupacijom je bilo Podunavlje - Baranja i istočna Slavonija. Vukovar je još bio okupiran, piše hrvatski list.

U to vreme, u septembru i oktobru 1995. godine, samo je uzak krug visokih vojnih lica i državnih funkcionera znao za planiranje te operacije. I danas se malo zna o najvećoj bici na ovim prostorima koja se nije ni dogodila. Uoči pada Vukovara, u razgovoru sa planerima te operacije, novinar tog lista pokušali su da rekonstruišu događaje, za koje se smatralo da će dovesti do vojnog oslobađanja Vukovara.

Planovi za vojnu operaciju u Generalštabu počeli se da se izrađuju odmah posle završetka operacije ''Oluja''. Za komandante akcije na terenu određeni su generali Pavao Miljavac i Vinko Vrbanac.

''Operaciji smo dali naziv 'Vatrene kočije' zbog načina na koji je trebalo da se izvrši. Na prednje linije postavili smo oko 1200 topovskih cevi kojima smo doslovno želeli da razrovarimo tlo na ulazu u Baranju i na taj način uspostavimo ‘vatrene tunele’ kroz koje bi prošla pešadija'', priseća se penzionisani general Miljavac.

Najveći su problem bila minirana područja u Baranji i kanali kojima su ispresecana. Topovskom vatrom hrvatska vojska planirala je da razminira pravce kretanja pešadije, naveli su sagovornici tog lista.

Dva glavna pravca

Za tu operaciju bilo je pripremljeno pet gardijskih brigada, a dve su bile u rezervi, kao i jedinice iz Zbornog područja Osijek. Određena su dva glavna i jedan pomoćni pravac delovanja. Glavni pravci delovanja bili su Beli Manastir - Batina i Ilok. Pomoćni pravac je bio Vukovar.

''Znali smo da Srbi očekuju da će naš glavni pravac delovanja biti Vukovar. Kako bismo ih zavarali, na naše prednje položaje u tom smeru poslali smo vojnike iz Zbornog područja Osijek i na rukave im stavili oznake Prve gardijske brigade. Srbi su to videli i na to područje dovozili najveći deo svojih snaga'', rekao je jedan od planera akcije.

A ideja je bila sasvim drugačija. Treća, Peta i Druga gardijska brigada trebalo je da krenu prema Baranji, a Sedma gardijska prema Iloku. Odsecanjem bokova, ulazak Prve gardijske brigade u Vukovar bio bi znatno olakšan. Kao i u operaciji Oluja, cilj je bio da se iznenadi neprijatelja i munjevito osvojiti teritorija, rekao je sagovornik ''Jutarnjeg lista''.

''Plan je bio da u roku od 24 sata izbijemo na granicu sa Srbijom i da u roku od tri dana završimo sve vojne akcije. Ideja je bila da pripadnici Sedme gardijske brigade prvi dođu na srpsku granicu. Uvek se pričalo da Zagorci ne znaju da se bore, a mi smo želeli da pokažemo da to nije tačno i da na simboličan način to i dokažemo'', istakao je jedan od sagovornika.

Analize CIA

U vojnom vrhu u najvećoj tajnosti radili su se planovi za vojnu operaciju. Bespilotnim letelicama snimao se teren Baranje i istočne Slavonije, ali i Vojvodine i istočnog Srema kako bi se do najsitnijeg detalja videli neprijateljski položaji i kretanje Novosadskog korpusa Vojske Jugoslavije.

U isto vreme, prisluškivali su se i razgovori političkog i vojnog vrha Srbije. Tadašnji ostatak Republike Srpske Krajine bio je sastavni deo UNPA zone Istok u kojoj su bili ruski unproforci. Čelnici RSK bili su svesni da bi posle operacije Oluja mogla da

usledi nova akcija hrvatske vojske, navodi hrvatski list.

''Pretilo se kompletnim iseljavanjem stanovništva, ali to je za Slobodana Miloševića bilo neprihvatljivo. On je terao pobunjene Srbe na pregovore sa Zagrebom. Želeo je da se tadašnjoj Jugoslavije, koju su činili Srbija i Crna Gora, ukinu sankcije. Ulazak u još jedan rat u tome mu sigurno ne bi pomogao'', piše u tekstu ''Jutarnjeg lista''.

Dok su se službeno vodili pregovori Zagreba i pobunjenih Srba, generali su pripremali svoje planove. I to pod budnim okom operativaca CIA. Nedavno otkriveni dokumenti američkih obaveštajaca pokazuju kako su oni itekako računali na novu vojnu akciju hrvatske vojske i svoje nadređene u Vašingtonu obaveštavali da će Hrvati u toj operaciji pobediti.

U obavještajnom memorandumu od 12. oktobra 1995. stoji da je Zagreb skloniji vojnom rešenju situacije u sektoru Istok nego pregovorima. Navode kako je tadašnji šef Tuđmanovog kabineta Hrvoje Šarinić tvrdio da Hrvatska neće proterati tamošnje Srbe, ali, tvrdi se u dokumentu, većina hrvatskih zvaničnika se nadalo da će većina Srba otići.

Na političkom planu situacija je bila jasna. 30. novembra trebalo je da se završi mandat UNCRO-a u Hrvatskoj. Predsednik Tuđman jasno je rekao kako Hrvatska neće pristati na novi mandat i da Srbi u Podunavlju moraju da pristanu na mirnu reintegraciju. Ako se to ne dogodi, stvar će se rešena vojnim putem, stoji u tekstu hrvatskog lista.

Američki obaveštajci smatrali su da bi Tuđman u vojnu operaciju mogao da krene i pre tog roka. U izveštaju od 12. oktobra spekulisalo se hoće li se to dogoditi pre ili odmah posle izbora koji su trebalo da budu održani 29. oktobra. Ali, to je bila loša procena, jer je u to vreme Tuđman već doneo odluku da neće biti ništa od vojnog rešenja.

''Operacija je trebalo da počne 20. oktobra. Sve je bilo spremno.  Jednog petka trebalo je da krenem u Đakovo, gde je bilo zapovedno mesto, a u utorak, četiri dana posle, operacija je trebalo da počne. Ali, malo pre odlaska rečeno mi je da se operacija neće izvršiti i da se prednost daje pregovorima'', rekao je Miljavac.

Vojnici su bili razočarani. Bili su svesni svoje snage i moći, posle pobeda u akcijama ''Bljesak'' i ''Oluja'' i želeli su da oslobode i poslednji deo teritorije, piše ''Jutarnji''.

''Kao vojnici bilo smo razočarani, ali kada trezveno sagledate situaciju, bolje da je donesena takva odluka. Procene su bile da ćemo imati oko 1.000 poginulih. Hiljadu porodica zavijenih u crno. Strašne su to brojke. Ovako smo te živote sačuvali'' izjavili su sagovornici lista.