Kako je hrvatski biskup zaradio milion evra
Povodom teksta “Skandal u Hrvatskoj: Milion evra crkvenog novca biskup ostavio sestrama” Joakim M. Hološnjaj, sveštenik u Đurđevu, kaže da taj novac ne dolazi iz prihoda Eparhije iz državnog proračuna.
“Biskup nije imao pristup tom novcu, nego je upravljanje tim novcem bilo povereno biskupskom ekonomu. Takođe se ne radi o namenskim donacijama iz zemlje i inostranstva za obnovu sakralnih objekata, kao što se tvrdi u tekstu “Jutarnjeg Lista”. Novac iz tih izvora biskup je namenski trošio i uredno ih kod donatora opravdavao. Istina je samo jedna: Poreklo novca je lične prirode. Naime Biskup Slavomir je osamdesetih godina prošlog veka u ličnoj režiji i ličnim radom, a iz altuističko-verskih pobuda inicirao izdavanje “Ilustrovane Biblije za mlade”, i to na ukrajinskom, ruskom i rusinskom jeziku. Taj svojevrsni “Best Seler” rasprodat je u neverovatno velikom broju primeraka, doživevši više izdanja”, kaže Joakim M. Hološnjaj, i dodaje:
“Naravno, tu se pojavila visoka finansijska dobit koju biskup nije čak ni kalkulisao ni priželjkivao. Štednjom tih para na ličnim računima, prihodi su se utrostručili. Uzgred rečeno, spomenuti izdavački poduhvat presudno je uticao na donošenje ukaza predsednika Ukrajine V. Juščenka 2007. godine o nagrađivanju biskupa Slavomira Miklovša ordenom “Za zasluge” trećeg stepena.”
- Naravno da je nakon svog razrešenja od svih biskupskih dužnosti i povlačenje u mirovninu, a tome je predhodila bezprigovorna primopredaja vlasti, pa i svih finansija na nove upravnike eparhije, biskup Slavomir bio u mogućnosti sa spomenutim zarađenim novcem uživa sve blagodeti svoje lične, pa i rodbinske materijalne potrebe. Pa ipak, biskup Slavomir, rukovođen hriščanskim osećanjima, nije milion evra podelio svojim sestrama kao što se tvrdi u tekstu “Jutarnjeg lista”, nego je imao jasnu želju sav taj novac zaveštati Crkvi, odnosno konkretno Grkokatoličkoj Crkvi u R. Srbiji. Delimično ta njegova želja je i ostvarena što potvrđuje postojanje validnog, u sudu overenog i svojeručno potpisanog dokumenata o darivanju 500.000 evra u korist Apostolskog Egzarhata za Grkokatolike u Srbiji, sa naznakom “za izgradnju rezidencije Egzarhata u Novom Sadu”.
Drugi relevantni dokumenat jeste biskupov testament u kojem on ostatak novca do poslednje “kune” ostavlja ne sestrama, nego raznim Crkvenim institucijama. Najveći deo nameravao je da pokloni za “izgradnju Doma sv. Josipa” u njegovoj rodnoj župi Đurđevu. Nažalost, iznenadna smrt je biskupa preduhitrila u njegovoj nameri da testament overi u sudu. I pored toga ona i neoverena obavezuje sve, pa naravno i sve biskupove sestre, ispoštovati volju pokojnog biskupa Slavomira Miklovša, i novac predati Crkvi, piše župnik Joakim M. Hološnjaj.
