"Srbi rušili džamije i bacali svinjske glave"
Veštak optužbe za islamsku i katoličku versku i kulturnu baštinu Andraš Ridlmajer posvedočio je danas pred Haškim tribunalom da su snage bosanskih Srba, tokom rata u BiH, oštetile ili uništile skoro sve džamije i katoličke crkve na svojoj teritoriji.
Prema rečima svedoka, nesrpski verski objekti bili su uništavani u cilju uklanjanja Muslimana i Hrvata sa teritorija koje su bosanski Srbi smatrali svojima. Kao dokaz, naveo je izjavu šefa policije u Prijedoru Sime Drljače, datu Njujork tajmsu u avgustu 1992, da nije dovoljno uništiti minaret, nego i temelje džamije. "Kad to uradite, oni će otići sami", citirao je svedok Drljačine reči.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (70) je, između ostalog, optužen za progon muslimanskog i hrvatskog stanovništva širom BiH. Taj progon, po optužnici, u sedam bosanskih opština imao je razmere genocida.
"Nijedna džamija nije tokom rata ostala netaknuta na srpskoj teritoriji", naglasio je Ridlmajer, koji je u izveštaju obradio 535 džamija i katoličkih crkava koje su oštećene ili uništene, pošto je polovinu lokacija i sam obišao. Ukupan broj srušenih ili oštećenih džamija procenio je na oko 900.
On je naglasio da su, po pravilu, potpuno uništeni ili teško oštećeni bili verski objekti na teritorijama pod kontrolom VRS, a bogomolje na liniji fronta pretrpele su lakša oštećenja. Verski objekti bili su, po njegovim rečima, očuvani na teritorijama pod kontrolom Armije BiH.
Posvedočio je da su, zatim, mesta gde su bili verski objekti "često" bila pretvarana u đubrišta. Na fotografiji đubrišta na lokaciji uništene džamije Kukavica u Foči, veštak je označio lobanju svinje, rekavši da su svinjske glave bile pronalažene i na mestima srušenih džamija u drugim gradovima. Svedok je sugerisao da su svinjske glave srpske snage namerno bacale na temelje džamija zato što se svinja u islamu smatra "prljavom životinjom".
Mladićev branilac Branko Lukić sugerisao je, na početku unakrsnog ispitivanja, da veštak optužbe "nije pravio razliku između civilnih objekata i vojno opravdanih meta". Ridlmajer je uzvratio da "ne zna za verske objekte koji su korišćeni u vojne svrhe".
Na pitanje da li se bavio i uništenim srpskim, pravoslavnim crkvama, svedok je odgovorio da jeste, ali da to nije bila tema njegovog izveštaja.
Zastupnik odbrane je verodostojnost svedoka osporavao i ukazujući da on nema zvanično obrazovanje o islamskoj arhitekturi. Ridlmajer je to potvrdio, ali je podsetio da je proteklih 30 godina radio u centru za islamsku arhitekturu univerziteta Harvard.
Advokat Lukić tvrdio je da su Nacionalnu biblioteku u Sarajevu "zapalili muslimanski vojnici" pod komandom Ismeta Bajramovića-Ćele, ali je Ridlmajer to negirao.
U presudi po tužbi BiH protiv Srbije za genocid, Međunarodni sud pravde je, po rečima svedoka, utvrdio da je požar u biblioteci verovatno bio izazvan napadom VRS.
Mladićeva odbrana nastojala je da negira veštakov nalaz da na teritorijama gde su uništavane džamije nije bilo borbi. Ridlmajer je, međutim, na to kazao da niko ne može tvrditi da srpske vlasti nisu kontrolisale Bijeljinu kada je 1993. u gradu uništeno pet džamija ili da Srebrenica nije bila pod kontrolom VRS kada su u julu 1995. srušene dve džamije.
Na sugestiju branioca Lukića, svedok je, međutim, prihvatio da su u Foči, Rogatici i u drugim opštinama u proleće i leto 1992, kada je po njemu uništena ogromna većina džamija, bile vođene borbe.
