Otvorio fabriku u Kini jer Crnogorci neće da rade
Nikšićanin Blagoje Bato Kovačević otvorio je fabriku u Kini pre sedam godina jer u Crnoj Gori i Srbiji nije našao radnike. Pogon nikada nije obišao, jer se plaši leta avionom.
Priča Nikšićanina Blagoja – Bata Kovačevića nalik je onim iz rubrika "verovali ili ne". Kovačević je prvi državljanin Crne Gore koji je otvorio fabriku keramičkih suvenira u dalekoj Kini, u kojoj marljivo radi čak 200 zaposlenih. Čovek, koji je sa svojim saradnicima osmislio 450 različitih suvenira sa motivima Crne Gore, ujedno je i prvi koji je u Crnoj Gori pre više od deceniju otvorio legalnu suvenirnicu i registrovao prvu firmu koja se bavi proizvodnjom suvenira i prodajom.
Kaže da mu je želja bila da pogon otvori u Crnoj Gori, ali bi to, kako objašnjava, bila nemoguća misija. Iako pogon, koji je sa svojim partnerom otvorio pre sedam godina u centralnoj Kini, nikada nije posetio jer ima strah od aviona, premeštanje proizvodnje suvenira na Daleki istok bilo je jedino rešenje. Bato kaže da ni u Srbiji, a još manje u Crnoj Gori, nema ljudi sposobnih i veštih da rade keramičke suvenire.
Skroman po prirodi i sumnjičav kako će se njegov posao objavljivanjem u medijima protumačiti "jer ljudi kada čuju da neko ima fabriku misle da su u pitanju milioni", Kovačević ističe da su na otvaranje pogona u Kini bili prinuđeni kako bi održali svoje suvenirnice.
"Sada bih odmah prepustio ceo posao proizvodnje i veleprodaje nekome, samo da me ona servisira, kao što mi sada servisiramo suvenirima sve naše partnere", napominje Kovačević.
Pogon se nalazi u kineskoj obalsti Fudži Jan i, u zavisnosti od obima proizvodnje, upošljava od 150 do 200 radnika. Kovačević snabdeva suvenirnice u Crnoj Gori i Srbiji, a njegov partner drži tržište Hrvatske i BiH.
"Sve što tamo proizvodimo su naše ideje. Sve smo osmislili, od izgleda do natpisa, naše je kompletno autorsku delo. Svake godine izbacimo 30 do 50 novih artikala. Sada imamo nešto oko 450 suvenira u ponudi. Radimo motive iz cele Crne Gore, od Kolašina, Žabljaka, Mojkovca, do Budve, Ulcinja i ostalih turističkih detstinacija. U svim gradovima imamo naše poslovne saradnike i partnere, koji ozbiljno rade svoj posao, i praktično smo svi prijatelji", ističe Bato.
Na pitanje zbog čega nije bilo moguće pogon za proizvodnju suvenira od keramike otvoriti u Crnoj Gori, Kovačević odgovara da nema radne snage.
"Nije u pitanju gde je jeftinija radna snaga, jednostavno ovde nema ljudi koji hoće da rade. Nije samo u pitanju ova naša branša. Nažalost, u bilo kojoj drugoj branši nema ljudi koji bi radili posao. Danas imamo otprilike u Crnoj Gori 30.000 nezaposlenih, toliki broj radnika smo letos uvezli iz okruženja da radi preko sezone. Nama ovde u firmi radi nešto više od 20 zaposlenih, od kojih je samo troje iz Crne Gore. Imamo konstantan problem da nađemo radnike. Mi smo pokušali i krenuli da radimo proizvodnju u Srbiji, jer smo mislili da tamo ljudi imaju tradiciju sa keramikom, ali smo izgubili godinu i po dve, tražeći ljude. U Crnoj Gori to bi bila nemoguća misija", smatra Kovačević.
Kovačević je prvo fabriku suvenira otvorio u Srbiji. "Radili smo nekih godinu i po, ali smo ubrzo morali da to obustavimo. Počela je jaka konkurencija, nismo mogli da ispratimo cene. Krenuli smo sa tim ciljem da najskuplji artikal u veleprodaji bude pet evra, a u maloprodaji deset evra. To nismo mogli da postignemo sa proizvodnjom u Srbiji, niti bilo gde ovde. Samim tim smo se okrenuli prema Kini", kaže Kovačević.
