Devojčice kao iz Pakistana

Bosna i Hercegovina je jedina zemlja u Evropi u kojoj se ne zna koliko stanovnika ima, pa će konačno rasvetljavanje tog pitanja pomoći njenom ekonomskom napretku. Konačno, u utorak počinje popis stanovništva, ali je u Bosni popis sve samo ne tehničko pitanje.

Sedmicama i mesecima pred taj najzahtevniji posao za BiH još od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, politika se najdublje uplela u celu priču i fokus usmerila prema stvarima koje bi u svakoj uređenoj zemlji bile trivijalne. Tako je glavna stvar postalo nacionalno, versko i izjašnjavanje o jeziku, a da sve bude apsurdnije, na ta pitanja u popisnici nije obavezno odgovoriti.
 

Najobimnija kampanja povela se među Bošnjacima. Mnogobrojne političke partije, a naročito, za ovu priliku osnovane, nevladine organizacije, svoje aktivnosti usmerile su u dva pravca. Prvi se tiče samog izjašnjavanja pa oni pozivaju sve Bošnjake da se ni slučajno ne izjašnjavaju nikako drugačije nego kao Bošnjaci, jer će, ako na popisu budu Muslimani ili Bosanci, postati manjina. U suštini, sve to je tačno, ali kampanja koja je organizovana je toliko groteskna da se u njoj ne preza ni od najgorih zloupotreba dece u političke svrhe.

Pre nekoliko dana celi region je brujao zbog spota u kampanji "Bitno je biti Bošnjak" sa troje dece, dve u marame zabrađene devojčice i dečačićem u kratkim maskirnim pantalonama, koji glume u skeču o popisu. Afera je dobila ime "broto", zbog načina izgovora pojedinih samoglasnika kod te dece, a ispostavilo se da ih je snimao njihov otac, što je izazvalo burne reakcije raznih udruženja za zaštitu prava dece. 

Reka autobusa

Priča o izjašnjavanju Bošnjaka zadire i u istorijske teme o njihovom identitetu i otvara rasprave na različitim nivoima, koje u drugi plan bacaju sve ono zbog čega se popis i sprovodi. Jedan od najglasnijih u kampanji je bivši komunista Sejfudin Tokić, koji je u međuvremenu bio na čelu jedne socijaldemokratske partije, ali je bio i na udaru medija zbog toga što se venčao po šerijatskim pravilima u džamiji. Njegovi javni istupi su vrlo agresivni i na svakom koraku ubeđuje Bošnjake da se izjašnjavaju kao Bošnjaci, da im je vera islam, a jezik bosanski.

- Nema sumnje da je glavni centar negiranja identiteta Bošnjaka i bosanskog jezika, sistematskog pokušaja zbunjivanja i stvaranja lažnih dilema bošnjačkom narodu, upravo u Republici Srpskoj. Najbolji način da se ojača BiH i stvori pretpostavka za njenu punu integraciju i afirmaciju kao matične države svih Bošnjaka, jeste odziv na popis - jedan je od Tokićevih komentara.

Drugi deo kampanje Bošnjaka ima mnogo ozbiljniju pozadinu i tiče se poziva dijaspori da se tokom popisa masovno pojavi na svojim ognjištima u BiH. Od Bošnjaka u inostranstvu traži se da se ne popisuju preko interneta, već da dođu u BiH i popišu se kao i svi drugi građani koji žive u zemlji. Organizuju se i posebne prevozničke rute, i to iz svih krajeva sveta. Time se direktno utiče na istinitost podataka i stvara pogrešna slika o broju stanovnika u zemlji.

Član Saveta za demografsku politiku RS Stevo Pašalić kaže da je reč o veoma perfidnoj politici, ističući da dijaspora nigde u svetu ne ulazi u ukupan, odnosno stalni broj stanovnika. Pašalić kaže da će biti veoma teško osujetiti popisnu prevaru jer su se Bošnjaci dobro organizovali i žestoko zahuktali kampanju.

- Oni otvoreno pozivaju svoju dijasporu da tokom popisa dođe u BiH ili da pošalju bar jednog člana porodice koji će popisivačima dati podatke. To je praktično nemoguće suzbiti, pogotovo u etnički čistim sredinama - kaže Pašalić.

Za građane iz dijaspore predviđeno je da se popišu preko popisnice koju će moći da pronađu na sajtu Agencije za statistiku BiH. Naravno, sve to ako ne žele da se za vreme popisa nađu u zemlji. Ako se popišu preko popisnice s interneta, oni će i zvanično biti svrstani u dijasporu. Popisnicu je potrebno odštampati, popuniti i poslati poštom do 15. oktobra, a sve informacije nalaze se na sajtu Agencije za statistiku BiH.

Površina kuhinje

Popisna kampanja sprovodi se i u hrvatskom nacionalnom korpusu. Ni blizu agresivno kao kod Bošnjaka, a glavnu reč vodi Katolička crkva. Srbi, pak, popis dočekuju prilično opušteno, što već izaziva različite komentare koji upućuju na neozbiljnost zvanične politike iz Banjaluke.
I tako se popis pretvorio u prebrojavanje Srba, Hrvata i Bošnjaka, a u drugi plan su gurnute ostale stvari iz popisnice koje prilično zbunjuju građane.

Tako bi svi koji se nameravaju popisati trebali znati da će im popisivači postaviti i pitanja na koja možda i neće znati odgovore. Materijal od koga je napravljen krov i zgrada gde žive ili površina kuhinje samo su neka od pitanja koja zbunjuju građane.

Slavko Ristić iz Banjaluke kaže da dobro pamti i popis iz 1991. godine, poslednji koji je održan u BiH, i ističe da na tom popisu nije bilo nikakvih komplikovanih pitanja.

- I tada su postojale kampanje za izjašnjavanje, samo što su ovi koji sada hoće da se izjasne kao Bošnjaci, tada bili Muslimani. I nije bilo tih pitanja koja zbunjuju ljude. Kakav materijal za krov, kakvi bakrači! Zašto bih ja to morao da znam. Površinu kuhinje možda mogu i da izmerim, ali za materijale od kojih su napravljene zgrade i krovovi, neka se obraćaju predsednicima kućnih saveta ili građevinskim preduzećima - kaže Ristić.

Sigurno je da je popis veliki ispit za nesređenu državu kao što je BiH. Iako iz institucija koje su nadležne za sprovođenje i nadgledanje uveravaju da će sve proći u najboljem redu, događaji uoči popisa pokazali su da se i obična tehnička stvar u državi apsurda može zakomplikovati. Prvih 15 dana oktobra pokazaće koliko je država sposobna, a kada u roku od 90 dana budu objavljeni i prvi rezultati, nema nikakve sumnje da ćemo na sceni imati novi politički haos, čije posledice bi mogle biti ogromne.