Titova tajna komanda 
Na jednom uzvišenju, duboko ukopanom u steni na Skopskoj Crnoj Gori, blizu manastira Sveti Ilija Gornji, severozapadno od Skoplja nalazi se jedno od komandnih mesta nekadašnje JNA. Iako je dobro sakriveno od pogleda i posete radoznalaca, neko je davno otkrio ulaz, provalio vrata, pa sada u skrivnicu može da uđe ko god želi. Naravno, ako uspe da je pronađe, što nije nimalo lako.
Još od turskih vremena na Balkanu su se gradili čitavi gradovi, skloništa, lagumi, a kasnije u Jugoslaviji i aerodromi i pomorske luke ispod zemlje, kako bi se zemlja odbranila od neprijatelja. Najveći broj tajnih, podzemnih objekata JNA podignut je u vreme Josipa Broza. Na teritoriji nekadašnje SFRJ bilo je 26 podzemnih objekata - u Srbiji sedam, u BiH šest, Hrvatskoj pet, Sloveniji tri, Crnoj Gori tri i u Makedoniji dva.
Najskuplji i najmoderniji su građeni pedesetih godina dok je hladni rat bio na vrhuncu, a Tito strepeo od sovjetskog napada. To su, zapravo, bila komandna mesta za državni i vojni vrh gde se moglo živeti najmanje mesec dana. Ona su građena duboko ispod planina, tako da ih je štitilo nekoliko desetina ili stotina metara stena. Reč je o prostranim kompleksima sa radnim i delom za odmor, sanitetskm blokom, sopstvenim izvorom energije, čistim vazduhom i vodom.
Ministarstvo odbrane Makedonije je pre osam godina prvi put otkrilo jednu od strogo čuvanih državnih tajni skrivanih od javnosti preko pet decenija. Novinarima je tada bilo dozvoljeno da zavire u zabranjeni grad, njegove tajne prostorije i prošetaju se podzemnim hodnicima velikog vojnog kompleksa Jasen, ispod planine Karadžića, samo 20-ak kilometara od Skoplja. Izgrađen je još u vreme JNA, a u njemu se nalaze tri od ukupno osam zabranjenih zona za boravak i kretanje u Makedoniji. Gde su ostale, niko o tome ne želi da govori, mada su se čula nagađanja da se jedna od skrivnica bivše JNA nalazi upravo kod manastira Sv. Ilija Gornji.
Merdevine za nepoznatoJedan nizak tunel, kojim mora da se ide pogrbljeno, vodio je do metalnih merdevina. Gde one vode i šta se krije iza nebrojanih drvenih i metalnih vrata u drugim hodnicima lavirinata u utrobi Skopske Crne Gore za nas će ostati tajna. Dalje nismo imali hrabrosti da istražujemo, a i pomislili smo da bi se tu mogle kriti zmije ili eksploziv iz konflikta 2001. godine između albanskih terorista i makedonskih bezbednosnih snaga. |
Tako je reporter "Vesti" odlučio da krene u potragu za tajnom JNA. Zajedno sa Milutinom Stančićem, predsednikom Kulturno-informativnog centra Srba u Makedoniji SPONA i gorštakom Draganom Rajčićem iz srpskog sela Kučevište na Skopskoj Crnoj Gori počela je avantura sa neizvesnim krajem. Seljani nisu mogli mnogo da pomognu osim da je "nešto" na planini jedno vreme čuvala policija, ali da ne znaju šta i gde se on nalazi. Posle lutanja i pentranja gorštak je imao sreće. Otkrio je jednu za stenu prilepljenu drvenu kolibu, već načetu zubom vremena. Ličila je na šupu koju su čobani na brzinu sklepali da bi se tu sklonili od nevremena, ili prenoćili u planini. Neugledna šupa zapravo je krila ulaz u dugačke podzemne hodnike i brojne prostorije nekadašnje skrivnice JNA.
Na ulazu se nalaze dobro očuvana drvena vrata sa malim prozorom. Nekoliko metara dublje u steni su ukopana teška metalna vrata sa železnim točkom na sredini poput onih na sefovima u bankama. Utrobu planine presecaju brojni hodnici, a svaki vodi do neke od prostorija. Jedne veće, druge manje, sve u belo okrečene. Na plafonu postoji instalacija za osvetljenje sa starinskim, okruglim prekidačima.
Drvena vrata u čijoj bravi još stoji starinski ključ, vodi do još jedne, manje prostorije, a u njoj, u ćošku odaje nalazi se nekoliko polomljenih stakala od starih petrolejki. I ceo taj podzemni sklop je pravi lavirint hodnika, a sve je okrečeno, čisto kao da nikada nije korišćeno. U svakoj prostoriji postoji dovod svežeg vazduha i instalacija za struju, telefon i telegraf, koje naravno ne rade. Nema nameštaja, niti tragova da je tu nekada bio.
Kasnije smo saznali da skrivnica na Skopskoj Crnoj Gori danas nema gazdu i da za nju retko ko od zvaničnika zna. Sve institucije - od Armije, Ministarstva odbrane do Direkcije za zaštitu i spasavanje, oglasile su se kao nenadležne za ovaj objekat iz vremena bivše Jugoslovenske narodne armije. Ona je jedino poznata penzionisanom generalu Mitretu Arsovskom, koji je jedno vreme lično komandovao sa ovakvim utvrđenjima JNA u Makedoniji.
- To je trebalo da bude komandno mesto u slučaju okupacije. Ta skrivnica na Skopskoj Crnoj Gori je napravljena 50-ih godina, odmah posle Informbiroa, ali se od nje ubrzo odustalo. Napravljen je drugi komandni štab kod sela Sonje na planini Vodno iznad Skoplja - rekao nam je general Arsovski. - Makedonija i Slovenija u to vreme smatrane kao pogranična područja koja će biti izložena udaru SSSR-a i Amerike, a Bosna je trebalo da bude srce otpora i bedem odbrane SFR Jugoslavije.
