Svedok na suđenju Karadžiću: Učestvovao sam u streljanju Muslimana u Srebrenici
Odbranu od optužbe za genocid u Srebrenici, bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić nastavio je pred Haškim tribunalom iskazom svedoka Franca Kosa, koji je potvrdio da je u julu 1995, kao pripadnik Vojske RS, učestvovao u streljanju stotina srebreničkih Muslimana na vojnoj farmi Branjevo kod Zvornika.
Državni sud BiH je Kosa (47) pravosnažno osudio na 35 godina zatvora, proglasivši ga krivim za genocid u BiH. Kos je na svedočenje u Hagu, na Karadžićev zahtev, prebačen iz zatvora u BiH, gde služi kaznu.
Svađa tokom streljanjaSvedok je opisao i da je tokom streljanja došlo do svađe između |
Prema optužnici protiv Karadžića i ranijim presudama Tribunala, na Branjevu je, 16. jula 1995, streljano oko 1.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice. Karadžić, koji je bio vrhovni komandant VRS, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana u danima nakon što je ta vojska, 11. jula 1995, zauzela Srebrenicu.
Kos je izjavio da su on i još sedmorica pripadnika 10. diverzantskog odreda Glavnog štaba VRS streljali Muslimane iz sedam autobusa i da ih nije moglo biti više od 350, a ne 1.200 kako je posvedočio Dražen Erdemović, koji je 1996. prvi priznao da je učestvovao u streljanju na Branjevu.
Prvu grupu od 25 zarobljenika, Kos i sapočinioci streljali su iz puškomitraljeza, ali je bilo mnogo ranjenih. "Trojici ili četvorici utroba je virila... Kukaju, mole... Ja sam im pucao u glavu, da im prekratim muke... Rekao sam, ljudi ovako ne može više... Onda smo izvodili po 10 zarobljenika", opisao je Kos, dodajući da je egzekucija nastavljena iz automatskih pušaka.
Posle petog ili šestog autobusa, "neko je rekao da moramo brže da streljamo... Nije im odgovaralo to što smo streljali polako - sa dva-tri metka u potiljak", kazao je svedok. Izjavio je da su on i drugi pripadnici Odreda rekli da ne mogu brže da streljaju, zato što su "gladni i žedni" i da su zatim otišli sa stratišta. Streljanje su, po Kosovim rečima, nastavili vojnici VRS iz Bratunca koji su zarobljene Muslimane poznavali i maltretirali ih.
U sažetku Kosove izjave, koji je pročitao u sudnici, Karadžić je naznačio da pripadnici 10. diverzantskog odreda nisu imali "genocidnu nameru" da Muslimane unište kao etničku grupu, zato što je i među njima bilo nesrba, aludirajući da je Kos po nacionalnosti Slovenac, a Erdemović Hrvat.
U izjavi Karadžićevoj odbrani, uvedenoj u spis u pisanom obliku, Kos je izjavio da je naređenje za streljanje muslimanskih zarobljenika na Branjevu dao potpukovnik Vujadin Popović, glavni bezbednosni oficir Drinskog korpusa VRS. Popović je, po Kosovoj izjavi, rekao da su zarobljenici, koji su na farmu dovođeni autobusima iz obližnjeg sela Pilica, "ratni zločinci" i da moraju biti streljani.
U sudnici, Kos je, međutim, rekao da nije znao ko je taj oficir, koji je bio visok, "ne baš sed, bele puti" i star između 40 i 45 godina, ali da je sa suđenja Popoviću u Hagu saznao da je on bio na Branjevu. Svedokov opis ne odgovara izgledu Popovića, koji je
crnokos. Tribunal je Popovića 2010. nepravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici, ali nije izričito utvrdio da je on bio na Branjevu.
Unakrsno ispitivanje Kosa tužilac Mičel će završiti danas. Karadžić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva SArajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika za taoce "plavih šlemova" UN,
1992-95.
