Tempirana bomba za Srpsku

Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala da u optužnicu protiv prvog predsednika Srpske Radovana Karadžića vrati tačku kojom se on tereti za navodni genocid u sedam opština BiH je politički motivisana i namerno tempirana da se donese 11. jula, na dan kad se obeležava godišnjica zločina u Srebrenici.

Srpske žrtve niko ne pominje: Vojničko groblje u Bratuncu - opštini u kojoj je navodno počinjen genocid nad Bošnjacima

 

Ovo je opšti utisak u svim reakcijama na vest iz Haga u Republici Srpskoj. Vraćanje u optužnicu tačke kojom se Karadžiću sudi za navodni genocid nad muslimanima u opštinama Ključ, Bratunac, Prijedor, Foča, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik tumači se kao novi pritisak na Republiku Srpsku. Iako pravnici tvrde da je genocid u tim opštinama nemoguće dokazati, jer ga jednostavno nije bilo, niko više ne sme da isključi političku funkciju Haškog suda.

Milorad Dodik

- Čisto pravnički gledano, ovo ne mora ništa da znači jer ti propusti na koje je ukazalo Žalbeno veće mogu se gledati različitim očima. Ipak, loše iskustvo s tribunalom motiviše na oprez jer proces protiv Karadžića nije samo pravno, već i političko pitanje. Eventualna osuda za genocid u drugim delovima BiH, mimo Srebrenice, maksimalno bi zakomplikovala situaciju i podigla tenzije do neslućenih visina. Zato, ovo nema nikakve veze s pravom, jer pravno gledano, tamo genocida nema, i to se vrlo lako može dokazati - kaže, tražeći anonimnost zbog funkcije koju obavlja, pravni ekspert iz Banjaluke koji je dobro upućen u rad Tribunala.

Cilj cele priče, po rečima našeg sagovornika, jeste da se preko Radovana Karadžića izvrši politički pritisak na Republiku Srpsku kako bi se ona urušila i utopila u unitarnoj BiH.

- Ne želim da verujem u to, ali mislim da će presuda biti pravi okidač novih napada iz Sarajeva i sa strane na Republiku Srpsku, naročito ako Karadžića neopravdano osude za navodni genocid - zaključuje naš sagovornik.

Podsetimo, ta tačka izbačena je iz optužnice protiv Karadžića, ali se Tužilaštvo žalilo, a Žalbeno veće uvažilo tu žalbu i utvrdilo da je prvostepeno veće pogrešilo kada je zaključilo da nema dovoljno dokaza da su Karadžić i drugi navodni učesnici zajedničkog zločinačkog poduhvata imali genocidnu nameru.

Po drugi put optužen za genocid: Radovan Karadžić

Šef Karadžićevog pravnog tima Goran Petronijević smatra da je odluka Žalbenog veća uslovljena važnošću 11. jula za Bošnjake u BiH. On je ostao zatečen odlukom, a ne isključuje mogućnost da su u pozadini svega neke poliitčke okolnosti na međunarodnoj sceni. Kad dobije i pročita odluku, Karadžićev pravni tim neće imati kud, nego će morati da spremi odbranu i po toj tački optužnice.

- Uopšte nije slučajno što je odluka donesena baš 11. jula (godišnjica zločina u Srebrenici). Sve odluke koje su donesene na štetu Srba uvek su donesene nekim povodom ili nekim datumom - reči su Gorana Petronijevića.

Za predsednika Srpske Milorada Dodika dileme nema. Odluka Žalbenog veća je politička i nije nikakvo iznenađenje.

- Ovakva odluka Žalbenog veća govori o dignitetu haškog suda, koji u jednom procesu deo optužnice odbaci, a u drugom tu istu optužbu vrati. Videli smo razne nelogičnosti, kao što su oslobađanja nakon prvostepene osude od 25 godina - rekao je Dodik.
Predstavnici udruženja proisteklih iz otadžbinskog rata jednoglasni su u u oceni da nema nikakvih elemenata da se Karadžiću sudi za izmišljeni genocid u sedam opština u BiH. Oni poručuju da je jedino rešenje neka vrsta kontraudara prema svim pravosudnim institucijama koje bi da kreiraju rat na pogrešnim i netačnim principima.

Predsednik Boračke organizacije Pantelija Ćurguz tvrdi da će borci istrajati na inicijativi da se u RS formira front za odbranu nacionalnih interesa.

- Idemo prema Savetu bezbednosti sa zahtevom da se preispita odluka o formiranju Haškog suda. Nema tu nikakve pravde i pravičnosti - kaže Ćurguz.