Karadžićev svedok negirao streljanje Muslimana
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića u Haškom tribunalu, policajac Republike Srpske Nenad Deronjić negirao je da je jula 1995. u okolini Bratunca streljao zarobljene Muslimane iz Srebrenice, što je ranije tvrdio jedan svedok optužbe.
Tadašnji predsednik Republike Srpske i vrhovni komandant njenih oružanih snaga, Karadžić (68) optužen je za genocid nad oko 7.000 muslimanskih muškaraca iz Srebrenice u danima pošto je Vojska RS, 11. jula 1995, zauzela tu enklavu koja je bila pod zaštitom UN.
Svedoka Deronjića je za streljanje 15 zarobljenih Muslimana 13. jula 1995, na obali reke Jadar, kod sela Konjević Polje, optužio zaštićeni svedok optužbe KDZ-065 čija je izjava u pisanom obliku prihvaćena kao dokaz. U svedočenju, Deronjić je, međutim, negirao da je 13. jula bio u Konjević Polju i zarobljene Muslimane streljao sa još trojicom pripadnika srpskih snaga. Svedok je rekao da je od 12. do 21. jula 1995. sve vreme bio na dužnosti u policijskoj stanici u Srebrenici.
Tužilac je tokom unakrsnog ispitivanja predočio Deronjiću nekoliko policijskih dokumenata, po kojima je on na rad u Srebrenicu bio upućen 21. jula 1995, dok je prethodno bio "u borbenim dejstvima". Deronjić je ostao pri iskazu da je u Srebrenici radio već od 12. jula i da devet dana nije putovao iz tog grada, ali nije osporio autentičnost tužiočevog dokumenta.
Na insistiranje zastupnika optužbe da je, ipak, 13. jula bio u Konjević Polju, Deronjić je uzvratio: "Ne, ja sam kazao gde sam bio i šta sam radio u tom periodu. Od 12. do 21. jula nisam napuštao uže područje Srebrenice".
Policijski zapis da je njegova jedinica bila "u borbenim dejstvima" protumačio je kao rutinski za to vreme. Rekao je da je jedan deo jedinice bio na borbenim položajima, dok je drugi, u kojem je bio i on, radio u Srebrenici. Pošto mu je tužilac pokazao da je u radnom rasporedu policijske stanice u Srebrenici unos o njegovoj smeni kritičnog dana, 13. jula 1995, bio ispravljan, svedok to nije osporio, ali nije mogao ni da objasni. Deronjić je, kao netačne, odbacio iskaze nekoliko svedoka sa drugih haških suđenja da je, 9. maja 1992, učestvovao u napadu na selo Glogova kod Bratunca, u kojem su ubijena 64 muslimanska meštanina.
Među svedocima koji su to tvrdili, bio je i njegov "dalji rođak" Miroslav Deronjić, tadašnji predsednik Srpske demokratske stranke u Bratuncu. Deronjić je pred Tribunalom 2004. priznao krivicu za ubistvo Muslimana u Glogovi i bio je osuđen na 10 godina zatvora.
Miroslav Deronjić je, zatim, svedočio protiv Slobodana Miloševića, Momčila Krajišnika i drugih optuženih Srba. Umro je 2007. godine u Švedskoj, dok je izdržavao kaznu.
"Ne, nije tačno, uopšte nisam bio u Glogovi tada", odbacio je te iskaze Nenad Deronjić.
