Krađa ostavštine od 300 miliona evra
Istraga o zloupotrebama ostavštine bošnjačkog ideologa i publiciste Adila Zulfikarpašića, za koju se procenjuje da vredi oko 300 miliona evra, daje prve rezultate ali će sigurno potrajati jer je reč o obimnom predmetu, izjavio je portparol Tužilaštva BiH Boris Grubešić.
"Tužilaštvo BiH je proveru u vezi sa navodima o zloupotrebama ostavštine Adila Zulfikarpašića zatražilo od Federalne uprave policije i istraga već daje rezultate, ali je
sigurno da će ona potrajati jer se radi o obimnom predmetu", rekao je Grubješić.
On je kazao da pojedinosti oko toga da li je istraga o zaostavištini Adila Zulfikarpašića povezana sa aferom "reket SDP-a" i sa predsednikom te stranke i Nadzornog odbora Bošnjačkog instituta Zlatkom Lagumdžijom još ne može da iznosi u javnost.
Bošnjački institut u Cirihu je 1988. godine osnovao Adil Zulfikarpašić, u kojem je sakupljena, klasifikovana i sistematizovana istorijska, književna, novinsko-publicistička, rukopisna, arhivsko-dokumentacijska i folklorna građa o Bosni i Hercegovini, kao i o susednim zemljama i njihovim narodima.
|
Biografija
Adil Zulfikarpašić (1921) se iz izbeglištva vratio u BiH 1990. i zajedno sa Alijom Izetbegovićem formirao Stranku demokratske akcije (SDA), čiji je bio potpredsednik. Razišao se sa SDA (septembar 1990.) i osnovao Muslimansku bošnjačku organizaciju. Zulfikarpašić je bio jedan od glavnih ideologa teorije o Bošnjacima, kako se bosanski muslimani zvanično nazivaju od 1993. Tom teorijom negira se postojanje Hrvata i Srba u BiH uz tvrdnju da je nacionalna svesnost tih naroda produkt propagande susednih zemalja u 19.veku. Zulfikarpašić je tvrdio da postoji kontinuitet bošnjačke nacije od srednjeg veka sa sopstvenim identitetom. Tvrdio je i da ima dokaze da u Jasenovcu nije pobijeno 700.000 ljudi, već manje od 50.000 osoba, od čega 33.846 Srba, 9.044 Jevreja, 1.471 Rom, 942 Muslimana, 6.544 Hrvata, 194 Slovenca, 60 madjarskih Zidova i oko 50 Makedonaca, a 6.849 osoba je nacionalno neidentifikovanih. Umro je 2008. godine. |
Za imovinu, zaostavštinu Adila Zulfikarpašića, zadužen je Savet protektora Bošnjačkog instituta u kojem se nalazi lider SDP Zlatko Lagumdžija, kao predsednik Nadzornog odbora tog instituta.
Zulfikarpašićevi srodnici tvrde da je pokraden i raznesen veliki deo imovine koju je jedan od najbogatijih ljudi u BiH ostavio Bošnjačkom institutu.
Reč je o imovini čija se vrednost procenjuje na oko 300 miliona evra i koja se manjim delom sastoji od nekretnina u BiH, Švajcarskoj i SAD, a znatno manjim delom od akcija i korporativnih deonica.
Izvori bliski braniocima srodnika Adila Zulfikarpašića, advokatima Mehmedu Spahi i Mirhadu Đurđeviću, navode da je krivični postupak u ovom predmetu krenuo mimo parničnog postupka koji se vodi.
"Istražni organi koji vode krivični postupak otkrili su da postoje nepravilnosti u raspolaganju imovinom, odnosno da se to čini mimo zakona. Za sada je teško govoriti o pojedinostima", rekao je taj izvor.
Dodao je da advokati srodnika Adila Zulfikarpašića za sada učestvuju samo u parničnom postupku. Ostavinski postupak je u toku, kaže, ali sad sledi njegov prekid.
"Pošto taj testament nije testament, nego ugovor, a zakon u BiH ne poznaje ugovor kojim se raspolaže imovinom ukoliko on nije ugovor o raspolaganju imovinom među živima, nastala je specifična situacija", kaže on.
Dodaje da svako raspolaganje imovinom poslije smrti predstavlja problem, a da u ovaj ostavinski postupak gledaju svi jer se radi o čovjeku koji je za života stekao veliku imovinu.
|
Lagumdžija: Izmišljena imovina
"Najveći deo te imovine koju je objavio 'Glas Srpske' je izmišljen i po njihovoj konstrukciji. To što su oni pisali ne vredi ništa", rekao je Lagumdžija u emisiji FTV "60 minuta". On je dodao da je "sva imovina koju je stekao Zulfikarpašić po testamentu vlasništvo Bošnjačkog instituta", a da je Zulfikarpašić njega i još devet lica izabrao u Savet protektora. |
Protiv Lagumdžije, Hasibovića i Hadžića Tužilaštvo je ranije otvorilo istragu zbog pokušaja uzimanja mita u aferi "reket SDP-a".
Federalna uprava policije podnela je krivičnu prijavu protiv Hadžića i Hasibovića, koji se sumnjiče da su od Nihada Imamovića, vlasnika "ASA auta", tražili mito od 2,2 miliona konvertibilnih maraka. Zauzvrat bi u korist Imamovića obezbedili da Gradsko veće Sarajeva usvoji odluku o regulacionom planu kojom bi bio omogućen nastavak gradnje njegovog poslovno-stambenog centra u opštini Novi Grad.
