Šešelj: Žao mi je što nisam napao Zagreb
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj izjavio je danas pred Haškim tribunalom da u BiH "oduvek žive samo Srbi", odnosno "Srbi-katolici, Srbi-muslimani i Srbi-pravoslavci", i da SRS zastupa politiku "opštesrpskog nacionalnog jedinstva".
Šešelj je posvedočio da Karadžić "nije imao neprijateljski odnos prema Muslimanima i Hrvatima". Optužbu da su on i Karadžić bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bio progon Muslimana i Hrvata sa velikih delova teritorija BiH i Hrvatske koji bi zatim bili uključeni u ujedinjenu srpsku državu, Šešelj je odbacio kao "lažnu".
Dok ga je unakrsno ispitivao tužilac Alan Tiger, Šešelj je potvrdio da je u maju 1991. podržavao Karadžića i politiku njegove Srpske demokratske stranke, istovremeno formirajući "četničke jedinice na Romaniji". Iz jednog intervjua koji je u to vreme Šešelj dao, tužilac je citirao njegove reči da će ako Srbi budu napadnuti i "ako JNA ne razoruža ustaše" "biti krvi", da će četnici-diverzanti "udariti na Zagreb" i da će "osveta biti slepa" uz stradanje nevinih.
"Ovaj stav ne samo da odražava moje mišljenje iz 1991, nego odražava i moje današnje mišljenje. Ja i danas mislim da - ako neko negde ugrozi srpski narod - Srbi treba da uzvrate istom merom. Dosta je bilo ponižavanja srpskog naroda. Dosta je bilo uništavanja srpskog nacionalnog bića, dosta je bilo razaranja srpskih gradova i
sela", odgovorio je Šešelj.
Nazivajući pretnju četničkim napadima na Zagreb "blefom", izrečenim u vreme kada su u Hrvatskoj bili podvrgavani "torturi" i "ubijani", Šešelj je izrazio žaljenje "što nije imao moći da tu pretnju ostvari".
Naznačio je da je bio u sukobu sa drugim navodnim učesnicima u tom poduhvatu, poput predsednika Srbije Slobodana Miloševića, koji ga je "hapsio". Šešelju - koji je u sudskom pritvoru od februara 2003, kada se dobrovoljno predao - Tribunal će 30. oktobra izreći presudu po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.
Šešelj je Karadžića označio kao "prijatelja Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice", napominjući da ga je on podržavao "po nekim pitanjima". U pisanoj izjavi uvedenoj u spis, Šešelj je potvrdio da je u aprilu 1992. "100 dobrovoljaca SRS" učestvovalo u sukobima u Zvorniku, ali "u sastavu JNA". Kada se JNA povukla, posle 15 dana, povukli su se i oni. Ti dobrovoljci, po svedoku, nisu zlostavljali civile.
Šešelj nije negirao kontakte sa Vasilijem Vidovićem, Branislavom Gavrilovićem i Slavkom Aleksićem, vođama srpskih formacija oko Sarajeva, ali je tvrdio da su oni bili meštani, a njihove jedinice u sastavu Vojske RS. Takođe, za svu trojicu je izjavio da "nema saznanja" da su počinili bilo kakve zločine.
