Lavandom zaposlio sina

Najbolji med i sve što uz njega ide, nekoliko vrsta voćnih rakija, zatim proizvode od lavande, prirodne sokove i sirće od divljih jabuka, suma sumarum, osamnaest proizvoda na jednom seoskom imanju. I sve to ne bi bilo čudno da se imanje ne nalazi u jednom pustom srpskom selu, u Pješčanici na Kordunu, i da ga ne održava starina Jovo Dragojević (83) sa suprugom Branimirom. Posle "Oluje" napustili su udoban gradski život u Karlovcu i vratili se u svoju Pješčanicu kod Vrginmosta da ponovo ožive dedovinu.

Rad je najverniji zanat: Jovo Dragojević

 

Kada smo ih posetili, deda Jovo je pokušavao da skine roj pčela sa desetak metara visokog stabla. Sa svoje 83 godine i tri ugrađena bajpasa bilo je to rizičan poduhvat, ali se on nije mirio sa mogućnošću da izgubi svoje pčele. Sada ima 35 košnica i u planu je još desetak novih, pa ih mora skidati i sa opasnih visina.

- Mladi se tuže da nemaju posla a ja ga sa 83 godine imam preko glave. Ne da mi vrag mira. Kada nisam kod pčela, radim oko lavande ili pravim sokove - priča Jovo i pokazuje rascvetalu bazgu, od koje se pravi odličan sok, pravi melem za disajne puteve. Kod Dragojevića nema hemije, sve je prirodno i ekološko.

IZLOKANI PUTEVI
Na tri parcele Jovo je pre pet godina zasadio i 3.500 sadnica lavande, a sada su to bujni grmovi, koji su ove godine dobro krenuli. No, to ga i ne raduje previše, jer je otkup stao.

- Sa jednom firmom kod Zagreba potpisali smo ugovor u kojem su se obavezali da će oni destilovati i prodati sve što proizvedem. A prošle godine samo su me obavestili da se za plasman sam pobrinem. I sada to ulje sami pakujemo, a sin ga prodaje po sajmovima. Pravim i sapun od lavande i pakujem cvet, ali prodaja je zamorna i zahtevna. Prosečan prinos je preko tri tone i teško je to na malo prodati - žali se Jovo.

Jovo i Branimira sa voćnim rakijama

 

Ni u ovim godinama nije mu teško raditi, ali mu smeta tuđi nerad i nesposobnost. Za sebe kaže da je celi život samo radio i učio. Završio je Ekonomski fakultet i magistrirao, više od 30 godina radio u elektroprivredi, ali vezu sa selom i porodičnim imanjem nikada nije prekidao.

Kada je pregrmeo ratne devedesete i otišao u penziju, potpuno se posvetio prvoj ljubavi - životu na selu. Ali makadamski put do njegove Pješčanice loš je i izlokan. Teško je i doći i otići. Malo ga poprave, kaže, uoči izbora i zatim zaborave. Narod je u "Oluji" otišao, ali se niko neće vratiti ako se infrastruktura ne uredi. Potpisivali su i peticije, pritiskali nadležne koliko su mogli, ali ih oni ozbiljno nisu shvatili.

- Ja tu imam nasade lavande, jedna porodica ima farmu sa dvestotinak ovaca, druga stado od 25 mlečnih krava, sve uz tu cestu. Iz Županije su nam poručili da za asfaltiranje nemaju novca ali da će pojačati održavanje. Nisu održali obećanje. Mi smo im u zadnjem pismu napisali da novca uvek ima, samo je pitanje za koga. Za ove srpske krajeve očito ga nema. Pa kako će se ljudi vraćati u zapuštena sela, bez puteva, vodovoda, električne mreže - pita se deda Jovo.

I pre rata svaki je vikend provodio u Pješčanici, kod roditelja i brata invalida. Oni su imali krave, svinje, ovce, kukuruz, žito. I ovaj poslednji rat ih je razdvojio. Roditelji su umrli, bolesni brat je ostao sam u Pješčanici, a Jovo sa porodicom u Karlovcu. I u tim ratnim godinama, Jovo je svako proleće dolazio u Pješčanicu da zaseje njive, a u jesen da pobere posejano.

- Moja putovanja u tadašnju Krajinu bila su prava avantura. Jednima sam bio ustaša a drugima četnik, a ja sam samo želeo pomoći bolesnom bratu - kaže on.
 

NI KRAVA, NI KOMŠIJA
Pčelarstvo mu je bila ljubav još od mladosti a ostvario ju je tek u poznim godinama, kada se konačno vratio u svoje Dragojeviće. Za kratko vreme dogurao je do 50 košnica ali je tada krenuo i sa lavandom, malo zanemario pčele i jedne zime izgubio pola košnica. Sada je sve na svom mestu. Sin i ćerka sve češće dođu iz Karlovca da pomognu, posebno oko lavande.

Jovo prima priznanje od ministra poljiprivrede i Sisačko moslovačke županije

 

I priča o lavandi ima svoju istoriju. I Jovin sin je početkom devedesetih ostao bez posla u Elektri u Karlovcu. Od tada je nezaposlen i zbog njega je deda krenuo sa lavandom, da sinu stvori neku šansu za samozaposlenje i preživljavanje. A i posao sa pčelama može biti vrlo unosan, pogotovo na ovakvim nezagađenim prostorima.

Deda nam priča da sve više raznih emisara krstari ovim područjem i kupuje zemlju. Podižu nasade vinograda i voćnjaka.

- Nekada je u ovom zaseoku Dragojevića, u 25 kuća, bilo 150 muznih krava, u celoj Pješčanici preko 1.000. A sada nema ni krava ni mojih komšija. Sve je zaraslo u korov. Srbi su oterani i nisu se vratili, doveli su Hrvate iz Bosne, koji preživljavaju od socijalne pomoći. A zemlja u selima stoji zapuštena. Pa kakvoj to državi može biti od koristi. Nastavi li se ovakvom politikom, odavde će otići i doseljeni Hrvati, ovde niko neće ostati - tvrdi deda Jovo i primećuje da ni njegove pčele više ne prave livadski med jer nema ni livada.