Hrvatska: Zašto se stide Stanišića i Simatovića
Jovica Stanišić i Frenki Simatović, retki Srbi oslobođeni u Hagu, neprimento su stigli u Beograd. Na aerodromu ih niko od zvaničnika nije dočekao, novinari nisu uspeli ni da ih vide, a kratko obraćanje medijma je otkazano. To je navelo hrvatske medije da objave tekst sa naslovom "Zašto se Srbija stidi Stanišića i Simatovića".
Jedino što se zna o povratku Stanišića i Simatovića u Beograd je da je avion Vlade Srbije, koji je poleteo iz Roterdama, na beogradski aerodrom sleteo juče oko 11 sati. Oslobođene haške optuženike niko nije ni video ni čuo, a na aerodromu su ih dočekali samo novinari, porodice i prijatelji.
"Velika grupa reportera i snimatelja okupljena ispred VIP salona ostala je razočarana, iako je bila nagoveštena mogućnost da se dva haška optuženika kratko obrate javnosti. Njih dvojicu su neki ljudi još na ulazu u zgradu smestili u više crnih terenskih vozila i odvezli ih za Beograd kroz sporedna vrata sa piste. To samo potvrđuje veoma vidljivi dojam da država Srbija čini sve da smanji javni imidž ova dva nadasve zanimljiva lika i da u drugi plan gurne ovu prvostepenu presudu Tribunala; ipak treba sačekati i pravosnažnu presudu, koja – znajući Tribunal – može biti svakakva", objavio je hrvatski T-portal.
Reporter ovog portala oslobađanje Simatovića i Stanišića nastavlja da opisuje u sličnom tonu: "Ovde u Srbiji zna se veoma dobro, očito mnogo bolje nego u Hagu", ko su ova dvojica. Uostalom, nepristojna žurba s kojom su pre deset godina (takođe Vladinim avionom) bili iz Centralnog zatvora u Beogradu ekspedirani u Hag govori sama za sebe. Ukratko, Jovica Stanišić, načelnik Državne bezbednosti MUP Srbije od 1991-1998 i Franko Simatović, njegov zamenik i glavni operativac na terenu, bili su srpskim vlastima toliko vruć krompir da od njega ni Jadranka Kosor ne bi mogla da napravi svoju čuvenu krompir salatu".
Pokušavajući da odgovori na pitanje iz naslova hrvatski komentator navodi razne spekulacije o trgovini devizama, naftom, cigaretama, vezama sa mafijom, Arkanom, Crvenim beretkama, osnivanje paravojnih formacija od Vojvodine do Hrvatske i Bosne i Heregovine. Pominju se i razne političke likvidacije i ubistva.
Međutim, ništa od toga nije predmet interesovanja suda u Hagu. Tribunal se bavio samo optužbama za zaločine nad nesrpskim civilima u Hrvatskoj i BiH od 1991. do 1995. godine, a Sudsko veće odlučilo da "nije moglo da zaključi da su Stanišić i Simatović odgovorni za usmeravanje, organizovanje, opremanje, obučavanje, naoružavanje i finansiranje jedinica državne bezbednosti Srbije, koje su, kako se navodi u optužnici, ubijale, progonile i deportovale civile, bosanske muslimane, Hrvate i druge nesrbe iz BiH i Hrvatske od 1991. do 1995. godine".
