Radmila – Veteranka Vojske Republike Srpske
Prijedorčanka Radmila Srdić (53), borac Vojske Republike Srpske prve kategorije, ovogodišnji Dan Vojske dočekuje pitajući se: ima li igde neravnopravnosti više nego u kategoriji kojoj i sama pripada, odnosno ima li kraja poniženjima kada si žena borac u svetu muškaraca.
"Da sam muškarac, sigurno bih danas bolje živela. Sigurno bih lakše ostvarila svoja prava. Sigurno bih bila pošteđena brojnih poniženja. I ovo mi je poniženje što za javnost govorim o sebi", rekla je Radmila za agenciju Srna.
Rat je od prvog do poslednjeg dana provela u sanitetu u 11. dubičkoj brigadi, budući da je pre rata radila u tekstilnoj industriji "Knežopoljka" u Kozarskoj Dubici. Komandant joj je bio današnji predsednik Boračke organizacije Republike Srpske Pantelija Ćurguz.
"Retko koji muškarac je imao hrabrosti koliko ona. Toliko je ta žena imala istančan osećaj za pomoć povređenima i ranjenima da je nas bilo strah pustiti je na zadatak, jer je ona bila potpuno bez straha i jer je svaki put svoj život rizikovala, ali je i svaki zadatak obavila neustrašivo, profesionalno i pedantno", rekao je Ćurguz.
On najavljuje da će zbog žena kao što je Radmila Boračka organizacija Republike Srpske inicirati izmene Zakona o pravima boraca kako bi se u njemu definisala posebna prava žena boraca koje su rat provele u borbenim sastavima.
"Svako učešće u ratu i svaki doprinos značajan je na svoj način, ali se niko i ništa ne može porediti sa učešćem u operativnim sastavima", istakao je Ćurguz i dodao da uz ovu inicijativu ide i potreba da se sačini posebna baza podataka o ženama Vojske Republike Srpske učesnicama u borbenim sastavima.
Ćurguz je prošle godine od Investiciono-razvojne banke Srpske tražio hitno rešavanje Radmilinog zahteva za dodelu kredita za samozapošljavanje demobilisanih boraca.
"Ko god da je samo jedan dan proveo sa Radmilom na ratištu, taj kredit bi joj potpisao žmureći, a ne bi je izvrgavao čekanju, neizvesnosti, peripetijama i maltretiranju", rekao je Ćurguz.
Radmila je po osnovu samozapošljavanja demobilisanih boraca vlasnica ugostiteljskog objekta u naselju Urije na početku puta Prijedor - Kozarska Dubica. Na ovom mestu kompletan ručak - od supe, preko glavnog jela do salate i hleba svakodnevno se može dobiti za samo četiri konvertibilne marke (oko dva evra)
"Ovaj lokal se zove Utjeha, a trebalo bi da se zove - narodna kuhinja. Ili u najmanju ruku humanitarna", kaže jedna od mušterija Nada Barović.
Mušterija je i Jasmin Delkić, koji se zajedno sa svojim ocem ovde redovno hrani. "Hrana je uvek sveže pripremljena i ukusna, a i najjeftinija", kaže Jasmin.
Radmili je povratnica Bošnjakinja ustupila prizemlje svoje kuće za ovaj lokal besplatno. Osim komšija, najredovnije mušterije su radnici prijedorskog javnog preduzeća "Vodovod" i penzioneri koji žive sami.
"Htela bih proširiti delatnost za šta mi treba samo malo podsticaja. Mogla bih ovde imati terasu s nekoliko stolova, stolica i suncobrana, a onda bih mogla zaposliti još jednu radnicu, pored sebe i pored radnice Nade koju sam dovela sa Biroa za zapošljavanje. Ali, gde god sam se obratila za podsticaje, naišla sam na zid", tvrdi Radmila.
Pokazuje dopise kojima se obraćala gradonačelniku Prijedora, predsedniku i premijeru Republike Srpske, a onda i odbijenice zahteva za dodelu podsticaja preduzetništvu i zapošljavanju iz gradske uprave i Zavoda za zapošljavanje.
"Mali je ovo grad i sve se zna. Ako ja nemam pravo na podsticaje jer se bavim uslužnom delatnošću, kako onda ima pravo na podsticaje neko ko se bavi knjigovodstvenim ili uslugama prevoza? I kako da sam baš ja takav 'baksuz' da se za podsticaje obratim uvek sa danom zakašnjenja?", pita se Radmila.
Radmila je i dobrovoljni davalac krvi sa više od 70 donacija i samohrana je majka. "Sina sam odhranila i i školovala sama, zaposlio se, oženio, uzeo stambeni kredit i nikada nisam imala nikakav problem s njim. Ne tražim nikakvu milostinju. Mogla sam, poput mnogih, otići u prevremenu penziju, ali to nikad nisam htela. Uvek sam živela od svog rada, samo to i sada želim i ništa više od toga", kaže Radmila.
Kao Dan Vojske Republike Srpske obeležava se 12. maj, jer je toga datuma 1992. godine donesena odluka o njenom formiranju. Procenjuje se da je u Vojsci Republike Srpske bilo dva do tri odsto žena.
