Amfilohije: Rusi već smatraju Njegoša za sveca
Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije rekao je da njegova inicijativa da Srpska pravoslavna crkva (SPC) proglasi Petra Petrovića Njegoša za sveca ne predstavlja "posrbljavanje Njegoša".
"On je bio mitropolit i gospodar crnogorski, ali i svesrpski i sveslovenski", rekao je mitropolit Amfilohije, čiji će predlog za kanonizaciju Njegoša biti predat Sinodu SPC, a potom će stići na Sveti arhijerejski Sabor.
Vladika Amfilohije rekao je da stavljanje Njegoša "u postelje savremenog montenigerinstva, znači poniženje, sužavanje i sakaćenje Njegoševog svečovečanskog lika".
On je naveo da je moskovski patrijarh Kiril pre nekoliko dana patrijarhu srpskom Irineju, preko ruskog sveštenika u Beogradu, poslao ikonu Svetog Petra Drugog Petrovića Njegoša, što je pokazatelj da Ruska pravoslavna crkva Njegoša već smatra svetiteljem.
"Njegov grob je pokazatelj njegovog velikomučeništva. Taj koji kaže da Njegoš ne može biti svetac, meri Njegoša sa samim sobom", rekao je mitropolit crnogorsko-primorski.
Amfilohije navodi da će na majskom Saboru SCP da obrazloži da su raniji mitropoliti i narod u Njegošu videli sveca i da je njegova desna ruka, prilikom prenosa zemnih ostataka sa Cetinja na Lovćen, bila neraspadnuta, te da je Njegoš ne samo genije, pesnik i državnik, nego i "svedok Hristovog raspeća i vaskrsenja".
Od pokretanja kanonizacije do realizacije nekada proteknu decenije ili vekovi, a razmatra se i reakcija koju bi kanonizacija imala i kod drugih konfesija. Pokretač postupka za kanonizaciju svoju inicijativu treba da obrazloži Arhijerejskom saboru i komisiji za kanonizaciju, koja može doneti pozitivnu ili negativnu odluku ili zatražiti dopunu zahteva.
SPC sada ima oko 110 srpskih svetitelja, a najpoznatije kanonizacije poslednjih godina su bile vladike Nikolaja Velimirovića 2003. godine i arhimandrita Justina Popovića, 2010. godine.
Petar Drugi Petrović Njegoš (1813-1851) bio je jedan od najvećih srpskih pesnika, vladar Crne Gore i vladika, a njegova najpoznatija dela su "Gorski vijenac", "Luča mikrokozma", kao i "Lažni car Šćepan Mali".
