"Ne dajte imovinu na Kosmetu"

Dragan Crnogorac, srpski poslanik u hrvatskom Saboru i potpredsednik SDSS-a, smatra da je nedavno potpisan sporazum između Beograda i Prištine u velikoj meri sličan Erdutskom sporazumu o mirnoj reintegraciji Istočne Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema 1995. godine, te da bi zbog toga Srbima sa severa Kosova dobro došla pomoć i iskustvo Srba iz ovog dela Hrvatske.

Dragan Crnogorac, poslanik u hrvatskom Saboru

 

Po čemu su slični ovi sporazumi?
- Ta dva sporazuma su umnogome identična. Ovaj deo Republike Srpske Krajine je bio na prvoj liniji ratišta i nalik na sadašnjim pretnjama Srbima sa severa da bi Albanci na silu i uz pomoć NATO mogli da ga osvoje, kao što je to bio slučaj sa nama 1995. godine. I mi smo imali pred sobom samo dve opcije: prva je bila rat, nova stradanja i nove izbegličke kolone, a druga pokušaj da kroz institucije ostvarimo i poboljšamo svoja prava.

Koja je vaša poruka Srbima sa Kosova?
- Moja poruka je da shvate da u ovakvoj geopolitičkoj situaciji nemaju drugog izbora već da se jako dobro politički organizuju. Naša zajednica u Hrvatskoj imala bi puno toga da im pomogne na osnovu 18-godišnjeg iskustva.

Šta bi Srbi u ovom trenutku trebalo da urade?
- Potrebno je, ako to već nisu učinili, da pod hitno privatizuju svu društvenu imovinu, ali i da svu državnu zemlju ili firme što pre prenesu u vlasništvu ili Srpske pravoslavne crkve ili srpskih institucija. Srbi sa Kosova moraju da shvate da će to biti i imovina kojom će ubuduće sami raspolagati, odnosno da će im ona omogućavati život.

A, čega treba da se plaše?
- U našem slučaju, jedan od najozbiljnijih problema je bio povratak izbeglih Hrvata u svoje domove. Međutim, upravo zbog ozbiljnosti tog problema, Erdutski sporazum je predvideo period od dve godine da se taj povratak i ostvari. U slučaju Kosova, shvatam da to i nije bila tema sporazuma, pa pretpostavljam da će to biti i najveći problem. Verujem da će se već u sledećih nekoliko meseci pokazati prave ambicije Albanaca kada je reč o povratku njihovog stanovništva na sever, te da će to biti i najverovatnija tačka mogućih sukoba.

Šta bi još moglo da bude pretnja po bezbednost Srba?
- Uvezivanjem pravosuđa sa severa u kosovski sistem neumitno će se uskoro postaviti pitanje procesuiranja optuženih za ratne zločine. Nadam se da Srbi sa Kosova neće proći patnje kroz koje i dalje prolaze Srbi iz Hrvatske jer je na početku bilo oko 10.000 javnih i tajnih optužnica. Taj problem je kod nas tek počeo da se rešava brojnim revizijama postupka, ali je bilo dosta suđenja u odsustvu i tajnih optužnica koje su sprečavale povratak.
 

U Hrvatskoj se 19. maja održavaju lokalni izbori. Šta Srbi mogu da očekuju?
- Nadamo se da ćemo ostvariti barem istovetan rezultat onom koji smo postigli pre četiri godine. To znači da ćemo zadržati apsolutnu vlast u 14 opština, ali i da ćemo u sedam županija dobiti mesta zamenika župana.

Koliko je ovaj rezultat izvestan, kada je po poslednjem popisu, Srba mnogo manje nego pre 10 godina?
- To je zaista realan problem sa kojim se srpska zajednica u Hrvatskoj suočava. Upravo zbog ovakve slike na terenu, Srbi više ne mogu da se nadaju mestu dožupana u Zadarskoj županiji, ali i mestima dogradonačelnika u nekada tradicionalno većinskim srpskim gradovima poput Benkovca, Obrovca i Gračaca. Međutim, interesantno je da smo sada, a na osnovu tog popisa, dobili mesto dožupana u Primorsko-goranskoj županiji i mesta dogradonačelnika u Rijeci i Vrbovskom što ranije nismo imali.

Navodno će izborni rezultati bili loši i zbog novog zakona o prebivalištu kojim je faktički izbeglicama onemogućeno da glasaju?
- Po tom zakonu izbeglice moraju do kraja ove godine da se izjasne o mestu prebivališta i ukoliko to ne bude grad iz koga su proterani tokom rata, onda zaista neće imati prava da učestvuju na lokalnim izborima, ali će izgubiti i niz drugih povlastica, poput mogućnosti za stambeno zbrinjavanje. Međutim, ovaj zakon će početi da se primenjuje tek od sledeće godine tako da izbegli u Srbiju ili Republiku Srpsku bez problema mogu da glasaju na ovim izborima iako se još nisu odlučili o mestu prebivališta.

Znači, moći će da autobusima, kolektivno odlaze na glasanje kao i do sada?
- Za ove izbore da, ali već od sledećih to neće moći ukoliko im mesto prebivališta nije u Hrvatskoj.

A, kada je reč o našoj dijaspori?
- Formalno, i svi koji su u dijaspori, a rodom su iz Hrvatske mogli bi da glasaju u zemljama gde se trenutno nalaze, ali se plašim da je procedura toliko prekomplikovana da većina neće da se izlaže takvom maltretiranju. Međutim, zato svi oni imaju drugu mogućnost. Kako su lokalni izbori u Hrvatskoj po datumu veoma blizu našem Vaskrsu, moj predlog, ali i poziv srpskoj dijaspori je da isplanira da u otadžbini provede nekoliko dana duže kako bi iskoristila pravo i glasala čime bi zapravo osnažila srpsku zajednicu u Hrvatskoj.

Ako je prethodno ne razbije tradicionalna srpska nesloga?
- Tu ste u pravu. I na ovim izborima će se sem SDSS-a pojaviti još četiri ili pet manjih srpskih stranaka kojima je jedini cilj da nas nazivaju lopovima i ništa više od toga. Nažalost, takvim rasipanjem glasova štete ima samo srpska zajednica u Hrvatskoj i više niko.

Hoće li Srbi napokon glasati na ćirilici?
- Mislim da ove godine izborni materijal ipak neće biti štampan i na ćirilici, ali samo zbog previše listića koje svaki glasač na biralištu treba da popuni što bi izazvalo nepotrebnu konfuziju. Ipak, ta opcija će sigurno zaživeti već za predsedničke i parlamentarne izbore.

A, kada je reč o Vukovaru i natpisima na ćirilici?
-Ti natpisi su gotovi, ali će biti postavljeni tek po završetku ovih lokalnih izbora.

Očekujete li zbog toga probleme?
- Očekujemo. Verujem da će se pojaviti i oni koji će hteti da ih uklone, ali i da će biti organizovani protesti. Međutim, nadam se da će državni organi Hrvatske, a tu mislim na policiju i pravosuđe, odraditi svoj deo posla.

Kako je biti najmlađi Srbin u hrvatskom Saboru?
- U Saboru je zapravo jako teško biti Srbin. Dovoljno je da kažem kako naša poslanička grupa sedi odmah do poslanika stranke Branimira Glavaša pa da vam je sve jasno.

To su stalne provokacije?
- Nema ličnih prozivki. Ali, vređanja po nacionalnoj osnovi, odnosno pripadnosti srpskom narodu bukvalno su svakodnevna. Nažalost, veći deo se ne može videti tokom direktnih prenosa, ali ta antisrpska mržnja je i dalje prisutna.