Jugoslavija pod zemljom
Svuda u svetu rudari su braća, kamaradi. Njima je isti mrak u svakoj jami i isti težak i naporan posao. Međutim, 56-godišnji Stoica Jovanovski i 37 njegovih zemljaka, Makedonaca, već osmu godinu ne kopaju u oknu u rodnom Probištipu, već 500 kilometara dalje od kuće, na planini Rudnik gde se nalazi istoimeni rudnik olova i cinka. Oni su deo od oko 200 makedonskih rudara koji svoje porodice prehranjuju radeći u rudnicima Srbije.
- Radio sam u rudniku olova i cinka Zletovo, kod Probištipa, a kad je firma otišla u stečaj, mi smo ostali na ulici. U Srbiji su rudnici i dalje radili, pa sam sa nekoliko kolega počeo da se raspitujem ima li mesta i za nas. Poznavali smo neke rudare iz Vranja, pa smo prvo tamo otišli, u rudnik Kriva Feja jer nam je bio najbliži. Tamo su nam rekli da slobodnih mesta ima u rudniku olova i cinka Rudnik kod Gornjeg Milanovca. I evo, već osmu godinu smo na Rudniku - kaže Stoica Jovanovski.
Ovaj veteran sa 35 godine radnog staža i velikim iskustvom prošao je rudnike u Bosni, na Kosovu, radio je u Švedskoj, Norveškoj, Nemačkoj i Francuskoj, ali tvrdi da ni u jednom od tamošnjih rudnika uslovi rada nisu bili bolji od Rudnika kod Gornjeg Milanovca. Samo u tom rudniku nadomak varošice Rudnik do sada je radilo oko 330 rudara iz Makedonije, a najveće grupe su bileod po 70-80 rudara.
- Gazda Aco Ilić je mlad, energičan, iskren i pošten čovek koji se brine o nama i uvek nam izlazi u susret. Država Srbija vodi računa o rudniku, a Rudnik o svojim radnicima i pre svega o našoj bezbednosti. Iskreno, imam više prava u Srbiji nego u Makedoniji. Rudnik olova i cinka kod Gornjeg Milanovca je školski primer kako treba da izgleda rudnik, pa ga zato često posećuju razne delegacije. Mehanizacija je na evropskom i svetskom nivou. O svemu se vodi računa, o uslovima rada i života, a bezbednost je uvek na prvom mestu. Vrše se redovni lekarski pregledi, a bez kompletne i ispravne oprema nema ulaska u jamu. Voleo bih da sve privatizacije u bivšoj Jugoslaviji budu kao u Rudniku, a da gazde budu kao naš, da se tako brinu o rudarima, da im obezbeđuju zaštitu, da im redovno daju plate, ali to je teško ostvarljivo - kaže Jovanovski.
Makedonski rudari u Rudniku rade tri nedelje u mesecu, od 20 do 23 dana. Ostatak, nedelju ili 10 dana, u zavisnosti od dužine meseca, provode u Makedoniji sa svojim porodicama. Osim toga, imaju odmor od 30 dana, a za svaki praznik dobijaju slobodan dan. Zadovoljni su i sa zaradama, koje nisu ispod 500 evra.
- Meštani su nas lepo prihvatili. Pre nego što smo došli, ljudi su nam govorili: Gde ćete tamo u četnički kraj?! Međutim, kad sam došao i počeo da razgovaram sa ljudima, a pogotovo sa jednim čičom koji se borio u Drugom svetskom ratu, onda sam shvatio da sve ono što sam učio u školi o četnicima i partizanima nije potpuno tačno. Smešteni smo u samačkom hotelu, koji će u junu ponovo biti renoviran da bi se stvorili još bolji uslovi za rudare. Hotel je udaljen nepun kilometar od jame, a nalazi se u šumici i parku, prava lepota. U njega je Tito dovodio delegacije koje su na Rudnik dolazile u lov - kaže Stoica.
Ovaj iskusni rudar iz Probištipa objašnjava da su u jami svi braća, i Srbi i Makedonci.
- U Rudniku ću raditi sve dok mogu. Meni je ovaj posao ušao pod kožu. Znam sve tajne rudarstva i to je jedini posao koji nije monoton. Stalno se dešava nešto novo, svaki iskopani metar u rudniku je nešto novo. Tu nema dosade, vreme brzo prolazi. U slobodno vreme igramo fudbal, karte, idemo na izlete ili do Gornjeg Milanovca. Pravo jugoslovensko drugarstvo i prijateljstvo - kaže Stoica Jovanovski.
Makedonci su se toliko dobro uklopili u novu sredinu da će se uskoro, na njihovu inicijativu pobratimiti gradovi Gornji Milanovac i Probištip. Makedonski rudari sa svojim srpskim kamaradima zajedno proslavljaju i 6. avgust, Dan svetog Prokopija, zaštitnika rudara. Tada se održava opštenarodno veselje, na ražnju se okreću prasići, na roštilju peče meso, a iz zvučnika odjekuju trube. Rudari iz Gornjeg Milanovca za kolege iz Probištipa svake godine organizuju i Makedonsko veče na kome nastupaju muzičari, pevači i kulturno-umetnička društva iz Makedonije.
- Izvesnu dozu nostalgije smo osećali prve dve-tri godine, ali toga odavno više nema. Svakog meseca provedemo nedelju dana kod kuće. Velika kilometraža nije nikakav problem. Važno je da nam je plata dobra, smeštaj odličan, a sredina nas je prihvatila. Prošle godine smo pravili Makedonsko veče kada je došao pun autobus rodbine i prijatelja iz Probištipa - kaže Stoica Jovanovski.
Iako u Moravičkom okrugu posao čeka oko 23.000 nezaposlenih, niko od njih nije zainteresovan za silazak u rudnik olova i cinka. Oglas za zapošljavenje novih rudara je stalno otvoren, a taj problem se rešava angažovanjem rudara iz Makedonije.
Ne postoji škola
|
