Crna Gora izručila Srbina Hrvatskoj
Crna Gora je iz ekstradicionog pritvora izručila Hrvatskoj Stanka Kovačevića, Srbina iz Ervenika kod Knina, koji je presudom Županijskog suda u Šibeniku u odsustvu pravosnažno osuđen na 10 godina zatvora za zločin protiv civilnog stanovništva, izjavio je predsednik "Veritasa" Savo Štrbac.
Kovačević je uhapšen u Podgorici na osnovu poternice zagrebačkog Biroa Interpola 20. novembra 2009. godine, a izručen je 17. februara i o tome su "Veritas" obavestili članovi njegove porodice, rekao je Štrbac Tanjugu.
Kovačević (45) je s porodicom izbegao prilikom napada hrvatskih snaga na Srpsku Krajinu 1995. i ima državljanstvo Srbije, a u Crnu Goru je otišao preko preduzeća u kome je zaposlen.
Štrbac je naveo da je ekstradicioni pritvor trajao samo tri meseca, jer se Kovačević nije žalio na odluku crnogorskih organa, već je tražio da što pre bude izručen, pošto smatra da je nevin.
Kovačević će sigurno u zakonskom roku od mesec dana tražiti ponovno suđenje, a njegov zahtev tužilaštvo ne može da odbije budući da mu je prvobitno suđeno u odsustvu, naveo je Štrbac.
Kovačeviću je u Hrvatskoj suđeno u grupi od 30 Srba iz Ervenika, a pravosnažne presude je potvrdio hrvatski Vrhovni sud 1993. godine.
Osam Srba iz ove grupe je osuđeno u odsustvu za ubistvo četvoročlane hrvatske porodice Čengić na po 15 godina zatvora.
Ostali, među kojima i Kovačević, osuđeni su na po 10 godina robije zbog progona Hrvata iz Ervenika uz pritiske, pretnje, fizičko maltretiranje, pljačku pokretne i uništavanje nepokretne imovine.
Sa ovog spiska osuđenih dosad su uhapšena i izručena četvorica Srba ( iz Austrije, Italije, Velike Britanije i Crne Gore), dok se jedan iz Srbije dobrovoljno predao hrvatskim organima gonjenja.
Na ponovljenom suđenju, trojica Srba iz grupe osuđenih na 10 godina zatvora, dokazali su nevinost i protiv njih je postupak obustavljen.
Imajući u vidu dosadašnje iskustvo, treba očekivati da i u slučaju Kovačevića tužilaštvo prekvalifikuje krivično delo ratnog zločina protiv civila u oružanu pobunu, ukazao je Štrbac.
On je objasnio da je krivično delo oružane pobune, prema Zakonu o oprostu, obuhvaćeno opštom amnestijom, pa zato Sud donosi odluku kojom se obustavlja dalji postupak.
Ovom manevru hrvatski sud redovno pribegava kada nema dokaza protiv Srba optuženih za ratne zločine, rekao je Štrbac, jer onda zbog oprosta za počinjeno delo ne mogu tražiti odštetu.
Od marta 2001. godine Biro Interpola u Zagrebu raspisao je sukcesivno poternice za 1.200 Srba iz Krajine i pripadnika bivše JNA.
Prema podacima Državnog odvjetništva Hrvatske, u svetu je najmanje 89 Srba već uhapšeno, a od toga je 25 izručeno Hrvatskoj.
Protiv 10 je postupak obustavljen ili su oslobođeni, šestorica čekaju prvo ili ponovljeno suđenje, četvorica su pravosnažno, a petorica nepravosnažno osuđeni.
