Nudili bogatstvo da izdam Radovana

Da bih izdao doktora Karadžića nudili su mi 2004. godine prazan papir na koji je samo trebalo da upišem sumu koju poželim, a onda da na drugom parčetu papira napišem imena rodbine i prijatelja i zemlju gde bismo svi bili premešteni. Saslušao sam ih i odgovorio da me ništa od toga ne zanima. Rekao sam im, mada sam znao šta me čeka: "Sve i da znam gde je Radovan nikada ga ne bih izdao, jer sam disciplinovani vojnik svog naroda, svog pokreta i RS i takav ću i završiti."

Jedan od najbližih saradnika Radovana Karadžića (na slici), Milovan Bjelica, izneo pravu istunu o ratu u Bosni

Ovako, u ekskluzivnom razgovoru za "Vesti" priča Milovan Bjelica, načelnik opštine Sokolac, svakako jedan od najbližih saradnika Radovana Karadžića, koji je označavan i kao "mozak" mreže skrivanja tada najtraženijeg haškog begunca.

Bjelica je nedavno svedočio pred Tribunalom o događajima u Sokolcu, ali i ulozi Srpske demokratske stranke.

- Srećan sam što sam doživeo dan da sam u Haškom tribunalu mogao da kažem pravu istinu o ratu u Bosni, ali i ulozi mog prijatelja i prvog Predsednika Srpske - objasnio je naš sagovornik.

Sijalica i glasna muzika

Bjelica je otkrio neke nepoznate detalje dok je kao "talac NATO-a" bio smešten na nepoznatoj lokaciji u prostoriji u kojoj je stalno gorela sijalica sa danonoćnom glasnom muzikom.
- Te seanse su prekidane samo saslušavanjima. Na svakom bi mi predočavali najfantastičnija mesta gde se doktor Karadžić navodno skrivao uz moju pomoć. Vrhunac je bio kad su spomenuli selo Zaovine za koje sam tada prvi put čuo da postoji.

Međutim, javnost je tada saznala i šta mu se sve izdogađalo zbog prijateljstva sa Karadžićem, posebno 2004. godine kada je, uz sve drugo, puna dva meseca bio zatočen na tajnoj lokaciji NATO-a u Bosni, zbog čega je i prvi Srbin koji je Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tužio vlasti u BiH.

- Odmah posle svedočenja u Hagu dobio sam na telefon više od 500 SMS poruka i isto toliko mejlova. Na mojoj fejsbuk strani je do sada zabeleženo oko 2.000 poruka podrške. Zapravo, nije bilo ni jednog jedinog negativnog komentara. Čestitali su mi bez razlike i Srbi i Bošnjaci i to valjda jasno govori da sam u Hagu rekao ono što ogromna većina naroda oseća i zna. Rekao sam istinu u kojoj ništa nisam ni dodao, ali ni oduzeo - kaže Bjelica, koji je prošle godine, na lokalnim izborima, neprikosnoveno pobedio za načelnika opštine.

- Za mene su glasali i Srbi, ali i Bošnjaci. I ja i SDS smo pobedili, mada je SNSD imao sve poluge vlasti u svojim rukama, i to govori da narod veruje da smo i tada, na početku rata, ali i sada želeli samo dobro ovoj zemlji i narodu. To mi je bila najveća satisfakcija za sve što sam do sada radio. Međutim, planiram da dobijem i sudsku satisfakciju za ono što sam preživeo ni kriv ni dužan. Zato i nema šanse da odustanem od tužbe protiv BiH, jer je ona trebalo da me zaštiti, a vlasti u Sarajevu ni prstom nisu mrdnuli u tih 100 meseci u kojima sam zatvaran, blaćen, ponižavan, pa čak nisam imao prava ni na zdravstveno osiguranje - kaže Bjelica.

Tribunal je farsa

Bjelica kaže da nije iznenađen činjenicom da je rasprava o radu Haškog tribunala prošla bez prisustva čelnika ove institucije, ali i SAD.

- Očigledno nema volje da se promeni postojeća slika koja govori da je Haški tribunal zapravo farsa od suda u kojem su Srbi i dalje satanizovan narod. Plašim se da bez promena na svetskoj političkoj sceni ne možemo da se nadamo ničem boljem. Međutim, to ne znači da kao narod treba da se predamo. I dalje moramo da se borimo da istina ne bude zaboravljena.

Pod optužbom da je u mreži podrške haškim optuženicima, on je odlukom tadašnjeg Visokog predstavnika za BiH, Pedija Ešdauna, 7. marta 2003. godine smenjen sa mesta Predsednika Skupštine Grada Srpsko Sarajevo, ali i svih funkcija u stranci. Od tada, pa narednih 100 meseci traje prava golgota ovog čoveka koja je, nakon dve otmice od strane Sfora, kulminirala pritvorom u Sudu BiH.

- Sve optužbe vlasti u Sarajevu su relativno brzo odbačene i čak sam naplatio odštetu za vreme koje sam proveo u pritvoru. Ali, najviše me boli činjenica da me je NATO dva puta po 30 dana držao na nepoznatoj lokaciji, a da zemlja čiji sam državljanin nije želela ni prstom da mrdne. Zato sam ih tužio - ogorčen je Bjelica.

On napominje da mu je, ipak, mnogo zanimljivije od predloga da sam upiše sumu novca za koju bi prodao Radovana Karadžića bilo objašnjenje jednog od ljudi koji su ga saslušavali.

-Taj čovek mi je rekao da im se žuri da što pre "završe posao na Balkanu". Kazao mi je doslovce: "Hrvati će biti optuženi za ratni zločin i zločin protiv čovečnosti, Srbi za genocid, deo Bošnjaka za ratni zločin, a deo za terorizam, Crnogorci za organizovani kriminal." Sedam-osam godina kasnije, sve se obistinilo što govori da su velike sile imale tačan projekat šta žele od naroda bivše Jugoslavije. Te planove ne mogu da promenim, ali zato mogu da dobijem sudsku satisfakciju i isteram pravdu do kraja. Novac mi ne treba - objašnjava na kraju jedan od čelnih ljudi SDS-a.

Sramne ponude

Milovan Bjelica priznaje da je do 1998. godine posredovao u komunikaciji između porodice Karadžić, haških zvaničnika, ali i čelnika najvećih obaveštajnih službi.

- Karadžić je imao džentlmenski dogovor sa američkom administracijom, a 1997. godine Medlin Olbrajt je doputovala u Banjaluku kako bi mu preko Biljane Plavšić prenela da taj dogovor više ne važi. Međutim, i posle toga su mu nudili sve i svašta, od novca do nagodbi. Od toga da će mu skinuti veći deo tačaka optužnice, uključujući i onu za genocid, pa sve do "cenkanja" oko kazne koju bi dobio. I pored svega, Karadžić je ipak do kraja ispoštovao sporazum sa Ričardom Holbrukom - otkriva Bjelica.

Da su tražili pomogao bih

Milovan Bjelica kaže da mada je bio optužen da je jedan od glavnih organizatora Karadžićevog skrivanja, zapravo mu niko nikada nije tražio takvu uslugu.

- Da je neko tražio, priznajem da bih pomogao. Uostalom, sve do 2003. godine to i nije bilo krivično delo. Tek te godine je donet zakon koji je sankcionisao takva lica - ističe Bjelica.

Dodik u Hagu rekao istinu

Prvi čovek Sokolca i jedan od čelnika SDS-a ističe da nije bio iznenađen što se u ulozi svedoka odbrane Karadžića odmah za njim našao i aktuelni predsednik RS, Milorad Dodik.

- To je bilo i političko i istorijsko svedočenje iz koga se mogla zaključiti prava uloga Radovana Karadžića i SDS-a u stvaranju Republike Srpske. Predsednik Dodik je kao predsednik Srpske imao obavezu da kaže pravu istinu kao savremenik svih tih događaja i kao državnik koji odlično shvata da se Haškom tribunalu otpočetka nije sudilo po individualnoj odgovornosti već kako bi se ispisala nova istorija. Presuda Karadžiću zapravo će biti presuda celom srpskom narodu i celoj RS - ističe Bjelica.