Dodik: Karadžić nije nalagao zločine ni učestvovao u njima
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas pred Haškim tribunalom da nikada nije čuo da je Karadžić od bilo koga tražio da "počini bilo kakav zločin".
Karadžić, kako je posvedočio Dodik, "nikada nije insistirao na činjenju bilo kakvih zločina, niti sam ja svedok da je on bilo kada u tome učestvovao". Nasuprot tome, naveo je, Karadžić je "uporno tražio da se konflikt mirno reši" i da počinioci zločina iz paravojnih formacija odgovaraju.
Optužnica Karadžića (67), koji je tokom rata u BiH bio predsednik RS i Srpske demokratske stranke, tereti za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; genocid u Srebrenici; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada i uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.
Na pitanje Karadžića, koji se brani sam, da li je ikada čuo za postojanje udruženog zločinačkog poduhvata srpskog vođstva da trajno i nasilno ukloni Muslimane i Hrvate sa teritorija koje je želeo, Dodik, koji je u to vreme bio poslanik Skupštine RS, odgovorio je:
"Ja nigde nisam čuo, ni na jednom sastanku, ni na jednoj skupštini promociju ovakvih ciljeva, niti da ste vi to bilo kada rekli, niti sam ja vas bilo kada čuo da ste tražili tako nešto, niti ste bili u funkciji davanja naloga za bilo kakve poduhvate, pogotovo ne zločinačke".
U unakrsnom ispitivanju, tužilac Alan Tiger (Tieger) predočio je Dodiku da je on sam 2001. optužio SDS za organizovanje i učešće u zločinima. Tužilac je citirao Dodikovu izjavu pred "regionalnom skupštinom u Banjaluci" u kojoj je rekao da se "mora otvoreno reći da su zločini orkestrirani pod vođstvom SDS" i da počinioci "moraju odgovarati pred Haškim tribunalom".
Dodik je u sudnici prokomentarisao da je "to bila politička borba" između njega i SDS. "To je bio politički govor koji ne mora biti zasnovan na činjenicama, ali ne sporim da sam to rekao", kazao je svedok.
Upitan "da li prihvata ili osporava da su nad Muslimanima i Hrvatima počinjeni masovni zločini", Dodik je odgovorio: "Tamo je bio građanski rat. Organizovane vojne snage imali su Srbi, Hrvati i Muslimani. Na sve tri strane bilo je kršenja ratnog prava i zločina".
Dodik je kazao i da "tamo gde nisu bili naoružani i nisu podržavali vojne akcije, Muslimani nisu bili dirani i nije bilo tragova zločina".
Tokom svedočenja, Dodik je izjavio da je rat u BiH izazvala "unilateralna secesija" od Jugoslavije koju je sprovela Stranka demokratske akcije na čelu sa Alijom Izetbegovićem.
"Odluka Izetbegovića da otcepi BiH bila je akt unilateralne secesije. On nije imao vlasti u BiH da donese jednu takvu odluku".
Vlast koja je donela tu odluku "nije bila ustavna i reprezentativna", zato što u njoj nije bilo predstavnika srpskog naroda, a "taj akt uzrok je sukoba koji se kasnije desio", rekao je Dodik.
Svedok je kazao da je Izetbegović "u to vreme predano radio na afirmaciji svoje ranije napisane islamske deklaracije koja je tražila uvođenje društva zasnovanog na islamskim vrednostima, na šerijatu".
"Ja sam mogao da vidim iz dana u dan operativnu razradu tih političkih ciljeva iz Izetbegovićeve deklaracije koja je jasno govorila o tome da Muslimani tamo gde uspostave vlast moraju da organizuju islamsku državu", posvedočio je Dodik.
Po njegovim rečima, SDA je, kao "izrazito nacionalistička" partija "uporno pokušavala da naruši pažljivo izbalansiranu strukturu BiH zasnovanu na činjenici da tamo zive tri naroda" na kojoj je i danas jedino moguć opstanak BiH.
"Bilo je vidljivo insistiranje SDA da preuzme ingerencije i upravlja čitavom BiH", kao i da nacionalna prava budu urušena u korist "Izetbegovićevog cilja da napravi unitarnu BiH", što bi donelo "muslimansku dominaciju", naznačio je Dodik.
Svedok je naglasio i da je, iako nije bio član SDS, verovao da je "politika Alije Izetbegovića politika opasnih namera i da je u tom pogledu Izetbegović napravio temelje za sukob koji će uslediti i koji je bio dramatičan na prostoru BiH".
Nasuprot tome, po Dodiku, SDS se prvo zalagala za opstanak Jugoslavije, kao najbolje rešenje za sve narode, a kasnije je prihvatila Kutiljerov plan po kojem bi BiH bila nezavisna, uz nacionalne entitete koji bi narodima garantovali ravnopravnost. Taj plan, Izetbegović je, međutim, odbio.
Odgovarajući na pitanja tužilaca, Dodik je potvrdio tačnost svega što je svedočio 2003. godine na suđenju Radoslavu Brđaninu pred Tribunalom, uključujući i opis delovanja srpskih paravojnih snaga u banjalučkoj regiji.
Potvrdio je i da su Karadžić, predsednik Skupštine RS Momčilo Krajišnik, ministar unutrašnjih poslova Mićo Stanišić i šef banjalučke policije Stojan Župljanin tada bili "najmoćniji ljudi, svako na svom nivou odgovornosti".
Tribunal je zbog zločina u BiH Krajišnika pravosnažno osudio na 20 godina zatvora, a Stanišića i Župljanina nepravosnažno na zatvorsku kaznu od 22 godine.
Tužilac Tiger je Dodika podsetio i da je izjavio da je Karadžić 1997, iz RS izneo "36 miliona nemačkih maraka", a Dodik je odgovorio da je kasnije saznao da je taj novac bio "založen za materijale za obnovu RS" i "deponovan kod preduzeća u Srbiji".
Biljanu Plavšić, koja je pred Tribunalom 2003. priznala krivicu za progon nesrba u BiH i osuđena na 11 godina zatvora, Dodik je nazvao "dobrom i časnom ženom".
