Hrvatska vraća stanove Srbima

Odbor za migracije, izbeglice i populacije Saveta Evrope usvojio je rezoluciju krajem januara koja bi izbeglicama i prognanicima, uključujući i bivše nosioce stanarskog prava, trebalo da olakša vraćanje imovine koju su izgubili u toku ratnih sukoba.

Ključevi 220.000 Srba proteranih u "Oluji" 1995. godine, izloženi u avgustu 2009. u Beogradu

Odbor se poziva na činjenicu da u 11 od 47 zemalja članica Saveta Evrope, i to pretežno u zemljama Balkana, Kavkaza i južnog Mediterana, živi 2,5 miliona ljudi koji nisu u mogućnosti da se vrate u svoje domove. Stoga predlaže usvajanje takozvanih "Pinheirovih načela" o stambenom smeštaju i vraćanju imovine izbeglicama i raseljenima, koja je 2005. godine sastavio Centar za stambena prava i deložacije (COHRE), savetnička agencija UN-a.

Pomenutu rezoluciju Odbor je izglasao tek nakon što je delegacija Hrvatske jedina uložila amandmane kojima je trebalo da se drastično izmeni njena suština, naročito u delovima koji se odnose na vraćanje imovine bivšim nosiocima stanarskog prava.

Predsednik Srpskog narodnog veća Milorad Pupovac, koji je i član Odbora, pri tom nije bio obavešten o nameri hrvatske delegacije da uloži amandmane, pa je na plenarnoj sednici Odbora, kako je rekao, nastala neprijatna situacija u kojoj je bio prisiljen da pobija amandmane kolega. Odbor je na kraju odbio svih pet hrvatskih amandmana i rezolucija je usvojena s jednim glasom protiv.

Oštećeno 50.000 Srba

Komesar za izbeglice Srbije Vladimir Cucić u izjavi za "Vesti" kaže da se Hrvatska dugo opire poštovanju obaveza iz međunarodnih konvencija o ljudskim pravima kao što su Bečki sporazum o sukcesiji iz 2001. godine i Sarajevska deklaracija iz 2005, koji, između ostalog, predviđaju povratak stanarskih prava prognanim Srbima.

I sada se opire, kaže on, održavanju regionalne konferencije koja treba da se održi krajem marta u Beogradu na kojoj će se na dnevnom redu naći upravo navedeni problemi.

Cucić kaže da je godinama radio na sređivanju podataka o otetim stanarskim pravima Srbima u Hrvatskoj i da je imenom i prezimenom došao do 17.000 prijava. Najviše stanarskih prava Srbima je oduzeto u Zagrebu - 1.449, Osijeku 1.140, u Karlovcu 989, Splitu 806 i tako redom. On dodaje da je Srbima u Hrvatskoj oteto između 30 i 50 hiljada stanarskih prava.

Ono što je zasmetalo hrvatskim predstavnicima odnosi se na činjenicu da "Pinheirova načela" i rezolucija Saveta Evrope smatraju da je vraćanje upravo onih kuća i stanova u kojima su izbeglice i prognanici ranije živeli, moguć način obeštećenja, pa mu zato treba dati prednost pred drugim oblicima kompenzacije, kao što je stambeno zbrinjavanje, na primer.

Osim toga, rezolucija traži da se stanarska prava u "bivšim komunističkim sistemima priznaju i zaštite kao domovi" i "kao vlasništvo", te da se odsustvo nosioca stanarskih prava koji su bili prisiljeni da napuste domove "uvaži kao opravdano".

Hrvatski delegati su amandmanima na predlog rezolucije pokušali da omoguće očuvanje statusa kvo u hrvatskoj praksi, i to ubacivanjem odredbi kojima bi se pitanje stanarskog prava tretiralo po osnovu diskriminišućih zakona ili onih po kojima se prioritet ne bi davao restituciji, već stambenom zbrinjavanju ili, pak, onih prema kojima bi se vraćanje imovine omogućio samo izbeglicama koje žele da se vrate u Hrvatsku.

U dva amandmana hrvatska delegacija je tražila i mogućnost pozivanja na "relevantne slučajeve" iz prakse Evropskog suda za ljudska prava, pre svega na slučaj porodice Blečić protiv Hrvatske, u kojem se sud proglasio nenadležnim za odlučivanje o oduzimanju društvenog stana koji je vlasnica srpske nacionalnosti napustila, bojeći se za vlastitu sigurnost.

Drugim rečima, kako je objasnio Pupovac, "svi ti amandmani za cilj su imali devalviranje osnovne namere rezolucije, a to je priznavanje instituta stanarskog prava". Na sednici Odbora Pupovac je rekao i da ova rezolucija, osim što ima humanitarni karakter, istovremeno ima i karakter osude politika koja dovodi do masovnog raseljavanja stanovništva, ali može da služi i u preventivne svrhe.

Izbeglice ne veruju

Sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir za "Vesti" kaže da izbeglice gube svaku nadu u pogledu vraćanja njihovih stanarskih i drugih prava, pa i na ovu rezoluciju ne gledaju drugačije.

"Mi rezoluciju Saveta Evrope tumačimo tako da nema povratka Srba u Hrvatsku bez povratka stanarskih prava. Međutim, bojimo se da ne bude kao i do sada, tipa "čekajte, nije vreme" - kaže Budimir i podseća da se u poslednje dve godine hrvatska Vlada obavezala na kopenzaciju za više desetina hiljada oduzetih stanarskih prava, ali da od toga zasad nema ništa.

On smatra da ni koalicijski sporazum HDZ-a i SDŠ-a ne nudi rešenja za tu problematiku i dodaje da je bivši premijer Ivo Sanader obmanjivao Srbe povratnike.
"Novoizabrani predsednik Hrvatske Ivo Josipović je u predizbornoj kampanji obećavao rešavanje problema izbeglih Srba iz Hrvatske i sada ostaje da vidimo da li će ispuniti obećanja", kaže Budimir.