Žena među svecima
Umetnica iz Skoplja Violeta Nanova jedina je žena freskoslikar u Evropi, a možda i u svetu. Zanat je ispekla oslikavajući crkve na grčkom ostrvu Krit. Jedno vreme je radila u Kanadi, Torontu i Hamiltonu, a od 2010. godine je u rodnoj Makedoniji, gde oslikava crkvu Sveti Ilija u Skoplju.
- Ja sam izgleda jedina žena freskoslikar u Evropi, možda i u svetu. Postoje monahinje koje izrađuju ikone, ali da se žena profesionalno bavi freskoslikarstvom, ja za to nisam čula. Možda negde u svetu postoji neka za koju ja ne znam, kao što ni one možda ne znaju za mene - kaže Violeta Nanova.
Majstor i šegrtiCrkva Sveti Ilija je skoro godinu dana drugi dom Vilete Nanove. Oslikala ju je dopola, a trebaće joj još oko godinu dana da je potpuno završi. Potom nastavlja da radi u drugoj skopskoj crkvi. Sa njom rade još dvojica mladih akademskih slikara Oliver Nastevski i Vladimir Ilijevski. Oni joj pomažu oko nanošenja podloge, a istovremeno uče i kako se slikaju freske. |
Četkice, boje i štafelaj u ruke je uzela još kao devojčica, a na Likovnoj akademiji se opredelila za smer slikarstvo. Na početku ju je interesovao realizam, a potom je postala majstor crtanja portreta. Igrom sudbine, 1998. godine obrela se na Kritu. Tamo je jedno vreme kao ulični slikar crtala samo portrete. Oduševljena Grčkom i crkvama u toj zemlji, u jednom trenutku je poželela da slika ikone i freske. Ta želja joj se ubrzo i ostvarila.
- Ulazeći u crkvu Sveta Bogorodica srela sam jednog grčkog umetnika koji me je prvi angažovao da uradim 12 ikona za ikonostas. Ja tada još nisam dobro poznavala ovu tehniku slikanja, ali mi je on sve pokazao i objasnio kako ikone rade stari majstori, koji se pigmetni koriste, koje drvo, kako se lepi zlato na njih. Ono što sam nacrtala sa mnogo žara i ljubavi dopalo se svima. Kasnije sam savladala sve tajne slikanja ikona i fresaka, a u tome su mi pomogli savremeni grčki majstori sa Krita - kaže Nanova.
Kada je ispekla zanat, otvorila je svoju firmu i počela da dobija poslove na oslikavanju crkvi i celih ikonostasa. To je trajalo 11 godina. Posla je bilo preko glave, a njenim ikonama i freskama svi se divili. Međutim, počele su začkoljice.
- Kada je trebala da se odradi neka veća crkva, oni su me zaobilazili, a posao su davali svojim majstorima da bi novac ostao u Grčkoj. Meni je ostajala crkavica. Shvatila da meni više nije mesto tamo, spakovala sam kofere i 2009. sa Krita otišla u Kanadu - kaže Nanova.
Godinu dana kasnije vratila se u Makedoniju. Pre nje u makedonsku prestonicu je stigao dobar glas, pa ju je odmah nakon dolaska u Skoplje angažovao lično poglavar Makedonske pravoslavne crkve, arhiepiskop Stefan dajući joj da kompletno oslika unutrašnjost crkve Sveti Ilija.
Istočna strana crkve je već oslikana veštim potezima njene četke. Neviđenom lakoćom popela se uz merdevine koje vode do glavne skele postavljene u središtu crkve. Visina je ne plaši, kaže, sve je stvar navike. Na visini se koristi akrilna tehnika, sa specijalnim četkama i pigmentnim bojama, koje su jake i vodootporne, pa mogu vekovima da stoje na svodovima crkve. Oslikavanje kupole na vrhu bilo joj je najteže jer je danima lik Isusa Hrista crtala sa visoko podignutom glavom i uzdignutom rukom, a to zna prilično da boli.
- Način slikanja i boje zavise od moje vizije, ali moram da ispoštujem stroge kanone pravoslavne crkve gde se tačno zna na kom mestu u crkvi će se oslikati jevanđelisti, gde pandokrator, gde idu proroci, gde anđeli, gde se slika rađanje Hristovo, ali se, ipak, uvek konsultujem sa vladikom i sveštenicima. Tako stalno naučim nešto novo, a to znanje utiče na moj duhovni i umetnički deo posla - kaže 38-godišnja slikarka.
Nanova sledi vizantijski stil freskoslikanja. Crta se sa čistim i pravilnim linijama, a svaka freska sveca ili arhangela treba da prikaže njegovo duhovno stanje.
- Važno je prikazati božanske arhetipove koji dopiru do svesti vernika i delova mozga koji se ne koriste. Jer svi ti arhetipovi Isusa Hrista, Majke Božje, Svetog Petra treba da se osete dušom. Zato se radi o posebnoj tehnici, jer tu ne postoji treća dimenzija. Imamo obrnutu perspektivu gde su svi prikazi usmereni na centralnu ličnost, recimo Hrista. Zato je važna svetlost koja pada na likove. Ona mora da se nadograđuje tako da obasjava glavnu ličnost. Potrebno je znati tehniku da svetlost izbija iz samih likova, a ne da na njih pada sa leve ili desne strane - objašnjava Nanova.
Oltar se oslikava samo uz dopuštenje i blagoslov vladike. U crkvama se obično koristi staroslovenski jezik, ali je sada svaka freska u crkvi Sveti Ilija označena savremenim makedonskim jezikom da bi vernici mogli da pročitaju ono što je na njima napisano.
Nanova priznaje da su sveštenici u početku na ženu freskoslikara gledali sa podozrenjem, ali ih je brzo otkravila lepota fresaka.
