Svedok: U Vlasenici nije bio logor za Muslimane
Svedočeći u odbranu Radovana Karadžića pred Tribunalom u Hagu, bivši šef policije u Vlasenici Mane Đurić negirao je da je tamo 1992. postojao logor za Muslimane, u kojem su, po optužnici, činjeni teški zločini, već da je to bio "prihvatni centar" za građane svih nacionalnosti.
Vlasenica je jedna od sedam opština u BiH u kojoj je, kako piše u optužnici protiv tadašnjeg predsednika Republike Srpske Karadžića (67), razmere genocida dosegao progon srpskih snaga nad muslimanima.
Đurić je, kao i raniji Karadžićevi svedoci, sugerisao da su sukobe u Vlasenici izazvale muslimanske paravojne formacije koje je nelegalno formirala i naoružala Stranka demokratske akcije.
Lokalni Srbi su, po svedoku, oružje dobili po zakonu, od Teritorijalne odbrane, pošto su se, za razliku od Muslimana, odazvali na mobilizaciju.
U pisanoj izjavi, koju je Karadžić uveo u dokaze, Đurić je naglasio da, suprotno optužbi o nasilnom preuzimanju vlasti u Vlasenici, srpska vojska "nije zauzela ništa, već samo oslobodila ono što su su bili zauzeli Muslimani".
Srpski krizni štab, čiji je član svedok bio, uspostavio je krajem aprila 1992. proceduru kojom je "obezbedio da građani koji žele da iz Vlasenice odu" usled sukoba, "ne budu nasilno oterani".
Ti građani "nisu mogli da odu dok nisu potpisali izjavu da odlaze dobrovoljno" što je važilo i za Muslimane i za Srbe, tvrdio je Đurić.
Po njegovim rečima, mnogi Muslimani koji nisu imali prevozna sredstva, okupili su se ispred opštinske zgrade i zatražili od vlasti da im omogući prevoz.
Civili koji su želeli da odu – i Muslimani, i Hrvati, i Srbi – upućivani su u "prihvatni centar" u Sušici koji nije bio logor za Muslimane - kako tvrde tužioci, izjavio je Đurić, napominjući da su taj centar "obezbeđivale" Teritorijalna odbrana i Vojska RS.
Komandir Sušice Dragan Nikolić, zvani "Jenki", pred Tribunalom je 2004. priznao krivicu za progon, ubistva, seksualno nasilje i mučenje muslimanskih pritvorenika i osuđen je na 20 godina zatvora.
Karadžić se, po svedoku, tokom njihovih susreta zalagao za primenu zakona prema svim građanima, bez obzira na nacionalnost.
Đurić je potvrdio je da su u Vlasenici pljačkale i druga krivična dela činile srpske paravojne formacije poput "Crvenih beretki" i "Vukovaraca", koje su "pljačkale" i činile druga krivična dela.
Policija je, kako je tvrdio svedok, nastojala da to spreči. Tužilac Džulijan Nikols (Jullian Nićolls) je, osporavajući verodostojnost tokom unakrsnog ispitivanja, prikazao nekoliko
dokumenata o Đurićevoj umešanosti u transport muslimanskih zarobljenika, posle pada Srebrenice jula 1995, na mesta u okolini Zvornika na kojima su ih srpske snage potom streljale.
Potvrđujući da je policija "obezbeđivala" put kojim je jedan konvoj sa zarobljenicima prošao, Đurić je kazao da je tačno da je video 40 do 50 autobusa sa zarobljenicima u okolini Zvornika, ali je naglasio da je bio uveren da Muslimani biti odvedeni u zarobljenički logor u Batkoviću kod Bijeljine i kasnije razmenjeni.
